Svašta će proći, a onda ćeš dočekati da ti fali neko koga si tako lako pustio da ode.

28 jun
daAM
Više volim čežnju od rutine. Kao život pun mora, pun sunca ili snijega. Kao kada smo išle da vidimo Gerniku ili Šindlerovu fabriku, ili škola pretvorena u hostel. Život pun februara i puta. Život pun posla i piva. Kad me zaustavi murija ali me puste uz sretan put. Kao kad se ležalo na travi, kao kad smo letili za Rim, a trebali smo ići busom. Kao autići na sudaranje u Pionirskoj, kao život pun slatkiša, čupavaca. Kao nedjeljno jutro uz uštipke, kao kad ne moraš naviti alarm. Kao kad smo tražili pijacu u Parizu, i kad smo zaustavili Ivana Balića u Madridu i tražili autogram za Vecu koji ona nikada nije dobila, jer su ga ukrali iz mog novčanika u Sandžaku.
Kao kad nam je Tomasz pravio doručak ili kada smo išli da vidimo Atomium. Kao život pun ceste. Kao osjećaj teškoće ali godi. Kao kad nije sve potaman ali boli te briga jer si bio na pustom otoku ispod Portugala i spavao si na kauču u stanu Indijca u Štokholmu i boli te briga, ali baš. Postoji mnogo, mnogo sunca nakon očaja. Prije tri godine Sarajevo je zatrpao veliki snijeg, a ja se opet spremam na put. Mnogo sam momaka iznevjerila, ali vino nikada nisam. Ne želim da se oporavim od intimnosti koju sam imala s tobom, ali želim da se izliječim. Da se pitaš kako ti nisam valjala. Želim da dodirnem rub  galaksije rukama i da jašem slonove u Južnoafričkoj republici i da odem na Siciliju ili u  North Carolinu. Na teži način sam naučila da neke priče nemaju jasan početak, zaplet i kraj… Nije mi teško ni mrsko ustajati u pola sedam, raditi do pet i onda planirati život. Nije mi teško ni zaspati u deset, čini mi se da će mi tako zima brže otići- trošim više nego što zarađujem i neka, imaću kada brinuti. Sjedila sam kući i cugala Danino domaće vino i slušala narodnjake sama. I bila sam tako, tako sretna – počela sam iznova i ruke su mi drhtale, ali počela sam.

Ntumblr_n413r91oiq1qkol0qo1_1280asula sam vino u skupi tatin kristal i napravila bolonjez. Olakšavajući osjećaj kad nemam velikih teškoća i obaveza osim da preko dana radim, a naveče da izlazim i da planiram putovanja. Dižem pogled prema nebu, a nebo šuti. Živiš i počivaš u ovoj priči, živiš u nezaboravu. Pripadao si mi i pripadala sam ti. Pišem tužne priče ali sam sretna. Kad sam razbila glavu od razmišljanja nadošla sam: nimalo mi ne pomaže da te zamišljam jadnog i sjebanog jer želim da budeš sretan. I nimalo mi ne pomaže da zamišljam da si sretan. Pun srebreni mjesec iz čijih dubina izviru moje priče, prepisujem iz ljepote života i sve ide, muzika ide najbolje sa petkom naveče. Tvoje srce je ledara do koje ja više ne dolazim. Sve radim ali ne radim najbitnije,  ne puštam tijelo da se odmori, ne činim korak unazad. Guram dok ne puknem, a vidjećemo dokle. Znamo se, ja sam zagovornik one filozofije da se lijepi i čipkani veš treba nositi svaki dan, a ne samo u posebnim prilikama i da se iz lijepog posuđa prijateljima treba servirati večera, a jeftino vino se može piti i iz skupih čaša. Govorili su da s našim pasošem ne možemo mrdnuti. E pa zajebi to. Ljubav definitivno nije samo volim te, nego i pojedi nešto, naspavaj se ili- ja ću ti kupiti ovo. A ja je osjećam svuda. Kad me Arča dovuče do kuće i onda čeka dok ne uđem u haustor ili Dali i Anida u Akvarijusu poslije posla. Užasavala sam se i užasavam se života bez tebe ali eto, i to fercera. Toliko sam blagoslovljena da se nekada pitam šta sam uradila da to zaslužim, a onda otvorim oči ranom zorom i na plafonu mi blinka tvoje ime kao da  sam ga našarala flourescentnom farbom i tako započinjem dan. Putujući sam obišla predjele iz Grimovih bajki i posjetila uspavane princeze i pila sa slugama u podrumima medovaču i vino. I orkani su naposlijetku vjetrovi koji su u žurbi. Bajkovite izmaglice i sve što će dugo izlaziti iz nas, kupovina na sniženju, beskrajno dugo mi traje jedna cigareta. Sjeverni vjetar me muči, eto šta mi je. Fahro kaže da se januar odužio ko’ ciganska godina i jeste vala. Ali Prag me čeka. Prag je grad koji ne miriše na cvijeće i to mi se kod njega sviđa. Ne skriva svoj mrak, poput mene. Imala sam težak i stresan radni dan, a onda sam rekla: jebi ga, stavila dezodorans i malo rumenila i poslije posla otišla na dejt.

Živimtumblr_n0xj2b3JLj1rpowflo1_1280o u užasnoj situaciji, opraše nas na ruke sa prokletim teroristima, vehabijama, minobacačima, nesrećama, siromaštvom, a ja gajim ideal slobode, mira i ljubavi za koji nikoga nije briga. Sve mi manje značiš ali te ne dam. Ceste su mnogo više od veze između dvije tačke.  Navršilo se punoljetstvo od smrti moje mame i tog dana je osvanula sunčana subota bez oblaka i počastila ovaj grad plavim nebom. Što kontam, hoće reći, da bi bila ponosna na moju skitnju, posao, prijatelje i još poneku stvarku koja me se tiče. I eto, dan nije za plakanje i gubitak. U Sarajevu se ovih dana djevojke prodaju za plišane igračke, kontam da joj je drago što ja nisam jedna od njih. Mom organizmu nikada dosta otrova. Pomislih, onda mi se Štokholm i nije tako svidio, a sad,  da mi je bar još jedan dan u Štokholmu. Cijeni lijepe dane kad ih imaš jer zima nas sve sustigne. Isčekujem te i nikada neću prestati. Sarajevo je postalo grad koji više ne možeš ni uvrijediti, i ja patim zbog toga. Kontam, skinuo si me sa savjesti, a za mene ovo ne prolazi vremenom. Nikada u životu nisam željela da budem princeza i da se šetkam u haljinama, oduvijek sam bila gusar koji bosonog putuje svijetom- Svašta će proći, a onda ćeš dočekati da ti fali neko koga si tako lako pustio da ode, ko je čekao tvoju poruku,  kome si bio izuzetno bitan,  ko je bio spreman da te prati do kraja svijeta, neko ko nije mogao da se naljuti na tebe, ko nikada ne biotišao da ga ti nisi pustio.

Treniram srce kao prokletog psa, ne samo na to da sam otišla, nego i da ostanem tamo gdje sam otišla.

daAM

Blog: https://daambox.wordpress.com

(Visited 549 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments

Autor Admin