San svakog arhitekte je da upozna neku od živih legendi moderne arhitekture. Le Korbizije i Renco Piano su jedni od meni omiljenih, mada Korbizije odavno nije živ. Na koncu upoznaš svakog od njih kroz njihovu arhitekturu, koja svojim stilom objašnjava ličnost arhitekte.
Pariz je ispunio moju želju da vidim i hodam po čudu modernizma i haj-teka! Da, vila Savoja! Da, Centar Pompidu!!!! Samo moja ekipa zna koliko sam bila oduševljena i srećna. Kao prvi poljubac, ne znaš šta te čeka, kako će se to odraziti na tebe. Bože, samo da ne budem ravnodušna!!!
Srce je lupalo od uzbuđenja! Ipak ne možeš ostati ravnodušan, ne sa Korbizijeom i Renzom. Gledaš remek djela, prepoznaješ sve one detalje o kojima si učio, dodiruješ rukama hrapave zidove Savoje, hladne cijevi Pompidua.
Tako različiti, tako kontrasni. Jedan je funkcionalista, drugi konstruktivac. Korbizije jednostavnost i monohromija, Piano komplikovanost i polihromija.
Možda nekom drugom posmatraču ove stvari neće zapasti za oko i neće im se svidjeti objekti. Možda će reći da vila Savoja nije ništa specijalno, jer u čitavom svijetu danas imate takve kuće. Popmidu će biti okarakterisan kao ruglo starog jezgra Pariza.
I ponovo, čak i tada reagovaćete na njih, jer to i jeste njihova namjera. Možete da ih volite ili ne, ali ne možete da ih ignorišete.
** Tekst je nastao u sklopu progrojekta “Putujemo u Evropu” koji su Omladinska informativna agencija BiH (OIA) i Munja Inkubator uz podršku Robert Bosch Fondacije, Balkan Trust for Democracy i partnera organizirali sedmu godinu za redom za studente završnih godina i apsolvente fakulteta univerziteta/sveučilišta u Bosni i Hercegovini. **
