Romansa

8 mar
Maja Krilić

svirao je saksofon

 

pod nebeskim akvarelom svih nijansi crne

u starom jazz klubu

prelazila sam granice

sna i jave

odjevena u dim cigareta

 

prsti

crni od žudnje

birali su brojeve usnulih centala

i gušili njihova grla pokretom jagodice

 

(san)

 

ja sam kod kuće, ja sam tamo

moje biće leluja iza ogledala

i drži zaboravljene žurnale

 

(pucanj)

 

komadići stakla lete pred moja stopala

i klanjaju mi se

stvoriteljici haosa,

božici razaranja.

krv pada na moje bijele papuče

 

(udisaj)

 

pjesnikinja je dim, kažem

ona pluta i okreće se u zraku

ona je u saksofonu

ona je taj drhtaj koji pulsira mojim grudima

kad te čujem

ona je početak,

ona je kraj.

sredine nema.

na pragu sam

nje

i ništavila

titram na ivici

 

 

 

 

 

 

isključila sam mogućnost

isključivanja uma.

ne znam misliti. ne umijem te prepoznati.

tvoja kosa

je nešto gušća nego prije

ali ja to ne bih trebala znati

 

dolaziš

u moje amnezijačke snove

zaboravljam

 

prešli smo davno te rijeke

vidim te na javi

i grlim tu sliku

 

jer ti si ostarjeli saksofonista, a pjesnikinja je dim

a ja sam cigareta iz koje se ona izvija

 

 

(Visited 79 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments