Draga moja,
Kada kreneš čitati ovo pismo, molim te nemoj da se smiješ. Mi se čujemo preko interneta, ali ne mogu sve da ti napišem u onih par rečenica, pa sam odlučila da ti napišem pismo. Znam ovo je zastarjela metoda, ali meni se i dalje mnogo sviđa. Najprije da ti kažem da mi je mnogo žao što ti nisam došla na osamnaesti rođendan. Živko i Ogi nisu bili u mogućnosti da idu, a mene roditelji nisu puštali samu. Biće prilike, nadam se da ćemo se uskoro vidjeti. Mnogo mi je drago što sam te upoznala. Istina, na početku si mi se činila mnogo umišljena, ali kad sam te malo bolje upoznala, uopšte nisi. To je dokaz da čovjeka ne možemo okarakterisati dok ga bolje ne upoznamo. Nedostaje mi vrijeme koje smo provodile zajedno na kampu. Sve one radionice, žurke, časovi glume i hip-hopa. Nikada neću zaboraviti kada ti je onaj dečko šapnuo broj svoje sobe i da dođeš do njega. Evo i sada se smijem dok pišem ovo. I svi oni epiteti što smo im se smijale. Kao što je Jan rekao: „Svako od vas može biti kreativan, interesantan, zanimljiv…“ Pa smo mi dodavale još mnoštvo njih, o Bože ne mogu ni da pišem od smijeha…Dobro kaže narodna poslovica „ko se smije zlo ne misli“. A nas dvije smo se mnogo smijale. Dani koje smo provele na kampu su mi jedni od najboljih u životu! Sjetih se i Sarajeva, i ćevapa kod Želje, najbolji su. I dan danas me sramota kada se sjetim kako je Živko pojeo sve što smo mi ostavili u tanjiru. Mislim da su konobari pomislili da smo beskućnici, i da nemamo šta jesti… No dobro, bilo je lijepo sjetiti se tog vremena, uživam pisajući ti. Ima tu još dosta da se napiše, ali ostavićemo to za sebe, najbolje je. Ipak, najteže mi je bilo kada smo se rastajale… Znaš da mrzim rastanke i uvijek plačem. Drago mi je što sam te upoznala, jer se osobe kao ti rijetko sreću. Ti si posebna osoba, druželjubiva, nasmijana, na momente ozbiljna i mnogo kreativna. Najbolja folklorašica koju poznajem! Biti iskren prijatelj, to je ono najteže za čovjeka. Ali ja ću tebi biti, pa makar se i namučila. Uvijek me možeš zvati za sve što ti treba. I kada budeš imala najgore momente svoga života, ti mene pozovi i ja ću doći da ti budem prijatelj. Uh! Dosta emocija, opet ću se rasplakati… Nadam se da si uživala u ovom pismu. Vjerovatno ćemo se vidjeti uskoro, ako ne kod tebe, onda te pozivam da mi dodješ na proslavu mature 31.05.2015. godine. I za kraj puno pozdravi Jovanu i poljubi je za mene. Do skorog viđenja!
Tvoja Selena.
