Ono kad pada kiša

1 mar
Emina Goletić

Kada bih ustala ujutro, a ono je padala kiša, pravila sam sebi velike, najveće šolje kafe koje su postojale. I onda bih stala bosa pored prozora i gledala tmurne pločnike Slatine. Cijeli dan bi otišao na „stand by“ jer su pločnici baš baš tmurni i nema smisla da se radi bilo šta, osim zavuče pod deku i maratonski gledaju serije skinute sa Torrenta.

Ili da se stoji bos pored prozora i misli o tebi.

Ili da se misli: „Oj, kako mi je hladno nogama i zašto ne obujem papuče?“ i „Kako ću samo da se prehladim.“ I „Kako mi je jadan imuni sistem kad ću da se prehladim u kišnom danu u toploj sobi zbog pet minuta bosih nogu… ili malo duže.“

Ili da se misli o tebi.

Da se nasloni glava na staklo i da kasnije tu ostane muzgavo ali to nije bitno jer u ovom kišnom jutru ja ne znam gdje si ti i da li misliš o meni bosoj sa prevelikom šoljom kafe.

Da li si tu u blizini ili tisuću hiljada milja daleko? Ovo drugo sigurno nisi. Tu si negdje u ovoj državi, u ovoj maloj fleki na karti koja se od nedostajanja razvlači na dva kontinenta, ali eto, ne

smijem da te pitam gdje, jer kao meni to nije bitno i ne zanima me šta radiš u ovakvom ili sunčanom danu i uopšte me u životu ne zanima šta radiš!

Jer, znaš, ja imam svoj život koji ide i ide i ne susreće se sa tvojim čak ni u mislima i mene ne zanima da li ponekad čitaš moje priče na internetu kada ti nedostajem ili kada me se sjetiš. Ma mene ne zanima ni da li ti nedostajem! Ne zanima me ni da li me se sjetiš kada vidiš sličan hod mome negdje u gradu, niti da li vidiš mene u drugim gradovima u koje odeš, pa nakon što otvoriš oči ponovo, to zapravo nisam ja.

To mene ne zanima.

Osim ovako kad pada kiša i kad je dan nekako baš takav da treba da mislim o tebi.

Onda mislim da li si blizu i da li ćeš da se javiš, da na chatu napišeš jedno „Hej“ ili „Vero“ koje se nakon nekoliko redova pretvori u „Hajde dođi.“

Ali se to ne desi i ja se zavučem pod deku i gledam serije i kažem sebi: „Danas nećeš ući na Fejsbuk i nećeš gledati da li ima neko Hej. To tebe ne zanima.“

Danas nećeš da misliš, da li tu negdje blizu taj mamlaz stoji pored svog prozora i čeka Hej.

Nemoj da misliš o tome. To nije ljubav. To je samo ono kad pada kiša.

 

Eminine radove možete pratiti i OVDJE.

(Visited 239 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments