Kreneš na putovanje ali ne obično, nego životno. Kreneš a nešto te koči. Koči te kofer stvari, stvari koje ti možda neće ni trebati, stvari koje nećeš ni izvaditi iz kofera.
Teško ti je s tolikim stvarima a opet imaš osjećaj da ti nešto fali. Možda neka krpica odjeće, a možda i i dodatna četkica za zube. Da ti osmijeh bude ljepši na izgled, nema veze je li stvaran.
Ustvari samo je sve opsena, maheraj. Ništa od toga nam ne treba. Ono što nas zaista koči jesmo mi sami i jeste ono šta nosimo u sebi.
Život je takav i bit će onakav kakav mi želimo. Da li to bio zadovoljan život ili ne do nas je. U kofer stavi malo sreće, malo tuge, malo očekivanja, malo razočarenja, malo pozitive ali i one druge strane. Stavi svoje misle optimistične, ali se nauči nositi i sa onim negativnim. Sve svoje ti nosiš sa sobom, sve što posjeduješ time i upravljaš.
Ono što je dobro jeste uspostaviti balans misli, osjećanja, ponašanja, jer kako kažu kako misliš tako i stvaraš. Zamisli koliko te može kočiti kofer koji nosiš cijeli život sa sobom ako je pun animoznosti, ako je pun mržnje, oholosti. Zamisli koliko teške stvari nosiš sa sobom, a niko ti ne može pomoći. Zašto ne ?
Zašto se uopće i pitati. Šta će kome ogorčenost, i negativni habitus. Nikome to ne treba. Ljudi teže ka nasmijanim i vedrim ljudima a bježe od suprotnih.
U tome je poenta. Budi takav da ljudi teže ka tebi. Budi vedar i nasmijan. Pun živosti i zadovoljstva. Budi neko čiji koferi neće biti teški, kome neće biti problem vući ih za sobom. Budi neko ko će pokazati da ti ne treba nova četkica za zube da bi imao ljepši osmijeh, i neka krpica odjeće koja će uljepšati vanjštinu.
Ali opet ne zaboravi uspostaviti balans jer nekada nekome možeš biti ogledalo. Zbog toga drži balans. Neko je umoran od aerodroma i kofera, neko je smoren od vozova i tramvaja. Budi ogledalo njima. Pokaži svijetu kako ih drugi vide kad su takvi pa da se malo probude i da spoznaju lijep osjećaj i lično zadovoljstvo. Budi neko kome ćeš pokazati da je lijepo sve svoje (lijepo) nositi sa sobom.
