Lažna ljubav

31 avg
Danijela Puzigaća

Sad sam tu… I ne znam zašto baš na ovo mesto… Možda jer tu prvi put si mi ukrao srce kad si mi rekao volim te. Čudi me, kao nisam primetila tvoj lažan sjaj u očima, ili možda nisam htela uopće da primetim. Kako da smirim ovu opsesiju? Kako da sebi objasnim da je ovo kraj? Ponekad te gledam i u snu, ali uvek kad te dodirnem probudim se… Život je kao lopta… Zar se nesećaš, pre neki dan podario si mi ružu, sunce je sijalo u moju kosu, a danas nebo plače, baš kao i moja duša. Tako mi je lakše, jer bar nebo razume moju bol… Osećam strašnu bol u grudima, kad se setim onog dana kad si mi rekao da zaslužujem nešto bolje od tebe… Tada sam shvatila da nije tačno da čovek uvek želi najbolje za sebe… Sad gledam u nebo, i pitam bez glasa šta je ostalo od nas? Nisam dobila odgovor, ali sam sigurna da jedino šta je ostalo od nas je samo ruža koja je uvenula, i ova bol koja uvek ostaće u mojim grudima.

(Visited 60 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments