Bon Žur,
Eržebeta Di se jutra 17.11. probudila okupana nadražajima koji pokreću sve ponore, bujice, Mliječne puteve itd pa je odlučila skoknuti na mali put očišćenja misli, kao na neko lično malo hodočašće slobodi.
Kada bi odlučila da govori, Eržebeta bi govorila izravno, nikad kukavno i bez duha.
Društvena atmosfera, da, to je bilo zabrinjavajuće.
Društvena atmosfera odavala je jednu zamršenu besmislenost koja je bila u konstantnom sukobu sa svim njezinim misaonim kombinacijama.
”Liberalni liberali i liberalne liberalke”. Okolišanje. Galama. Plasiranje. Galami i plasiraj se. Plasiranje gluposti. Plasiraj bilo šta. Trgovina prava. Trgovina istine. Navikni se i prihvati. Zamračivanje. Trči za povoljnim trenutkom. Dokrajči svog brata/sestru trčeći za povoljnim trenutkom. Služi stvarima. Konzumiraj, konzumiraj, konzumiraj još. Konzumiraj nekakvu naopaku egzotiku. Prihvati, prihvati, prihvati. Uzmi, uzmi, uzmi, uzmi još. Samozavaravanje. Oslabi učinak subjektivne logike.
Šta? Zašto? Štono kažu: ”Treba progutat žabu da dobiješ kravu”.
Šta još? Legalizovan oblik krađe persona koje operišu pod okriljem zakona.
”Baš prikladno!!!”
Šta još još? Istina za laž, laž za budućnost!
”Baš prikladno!!!”
Šta je Eržebeta mogla tu da radi?!
U tom nazoviliberalizmu i među svim tim ”liberalnim liberalima i liberalnim liberalkama” Eržebeta je morala nastaviti da razmišlja, jer to je, u tom nazoviliberalizmu, bila jedina istina koje se boje i gnušaju trgovci prava i istine.
Šta se Eržebeta pitala?!
U toj društvenoj atmosferi nazoviliberalizma, među svim tim ”liberalnim liberalima i liberalnim liberalkama” a na našoj planeti Zemlji, pitala se ona šta je stvarno.
Prema vlastitoj (a čijoj drugo jelte) sposobnosti procjene, mislila je da je cvijet (ne svijet) stvaran, knjiga koju čita isto.
Da li je ona stvarna?
Disala je.
Da li je ona autentična?
Disala je da bude.
Nekako joj se sada fućkalo za stvarnom povezanosti ili nepovezanosti stvari itd.
Zaklopila je upravo pročitanu knjigu i shvatila da se, po ko zna koji put, tako poznato dobro osjećala.
Onda, doviđenja!
