Dan uz tebe

6 jan
Mehina Dunić

Nasmijala me tvoja prva riječ
Dođi, birala sam dan uz tebe.
Ti kada si pored mene
Prašnjave ulice idu prema ljubavi,
Ah, ti ako nam zapišeš kraj
Vjeruj mi neću podnijeti, umrijet ću.
Rastanak bi bio grijeh za nas,
I ako ću izgorjeti na kraju,
Ne ostavljam te.

Odlazi, odlazi, sačekaj ne odlazi,
Ne odlazi slagala sam,
Nije istina, ustvari ja nisam spremna na rastanak.
Između nas postoji nešto neproživljeno, ostavljeno napola,
Ne odlazi, čekaj već mi nedostaješ.

Postoje pitanja u mojoj glavi
O tome šta se dogodilo zbog čega smo uvrijeđeni.
Moglo je da bude kao nekad,
Postoji jedan pravi put da tražimo svetlo u sjenci.
O Bože, kakva je ovo ljubav, kakav tužan kraj ove priče,
Postoji razlog zašto kosa pada u druge ruke.
Eh te proklete druge ruke.

Odlazi, odlazi, sačekaj ne odlazi
Ne odlazi, slagala sam,
Nije istina, ustvari ja nisam spremna na rastanak.
Između nas postoji nešto,
Neproživljeno, ostavljeno napola.
Ne odlazi, čekaj već mi strašno nedostaješ.

Šta se desilo sa nama
Vjerovali smo sebi.
Rastali smo se u četiri zida,
Vraćamo se svijetu.
Dok se svijet ne zaustavi
Biti ćemo u dvije odvojene stranice…

 

Mehina Dunić

— Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —

(Visited 32 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments

Autor Hocu.ba praksa