Nemoć

24 maj
Jasminka Grujić

Dolaziš, prikradaš se opet previše blizu, mog srca…
Čujem te,
Prvim tamnim zrakama predvečerja,
Polako,  tihim koracima,
Moj tihi ubica,
Moj najdraži dželat.
Čekam, radost prijeti da me uguši,
Što taj slatki ugriz iščekivanja traje.
Noć je.
Tama se razlila nebom
I u krošnjama drhti mjesec.
Koraci,
Ti si, već tu melodiju znam.
Čekam, da ti se predam, da ti se dam…
Ponoć, ja vise nisam svoja, poslije tebe
Samo sam tvoja….
Ne volim zoru
Taj huk
Nebom jutra luk
Jer odlaziš…
Ja sam ljuštura….
Školjka što se otvara
Samo na tvoj dodir
Dođeš, pokupiš biser i odeš
Bole ožiljci, slatka je bol tvojih očnjaka…
I strast još jedne ponoći
Bol jednog svitanja i radost jednog zalaska
Jedne moći i jedne nemoći…

(Visited 66 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments