Nakon 22 dana, 7 zemalja, 13 gradova, 40 vozova, hiljada i hiljada pređenih kilometara osjećam se kao drugačija osoba.
Kao prvo, ispoštovao sam Fare-Sarajevo-Granada. Posjetio sam i Alhambru u Granadi, dragulj maurske arhitekture. Bio u najvećem akvarijumu u Evropi u Valenciji, vidio delfine, kitove, morževe i tropske ribice. Bio u najvećoj pećini u Evropi u Trstu. Družio se sa veoma zanimljivim ljudima iz 12 različitih zemalja. Potpuno sam se bio navikao na taj način života, od grada do grada, od hostela do hostela i osim dragih ljudi ništa mi nije kući nedostajalo. Pred kraj puta sam se u jednom trenutku čak našao da razmišljam o tome kako bi bilo da dobijem još jednu kartu koja važi od tog dana – u glavi sam pravio scenarije šta bih tada posjetio, šta sam propustio. Ionako sam ovu kartu popunio do kraja.
Sve u svemu, nevjerovatno sam bogatiji sada. Znam i da gdje god da odem u Evropi mogu se snaći, otkrio sam i neke sposobnosti i vještine koje nisam znao da imam. I imam veliku želju za putovanjem u budućnosti. Slobodno mogu reći da mi je ovo putovanje jedno od najboljih iskustava u životu.
** Tekst je nastao u sklopu progrojekta “Putujemo u Evropu” koji su Omladinska informativna agencija BiH (OIA) i Munja Inkubator uz podršku Robert Bosch Fondacije, Balkan Trust for Democracy i partnera organizirali sedmu godinu za redom za studente završnih godina i apsolvente fakulteta univerziteta/sveučilišta u Bosni i Hercegovini. **
