Život na sjeveru: Priča 6 studenata iz Srbije koji rade na Aljasci

19 sep

Sivod, Aljaska: Studenti iz Beograda Filip (23), Miloš (26), Slobodan (26), Nikola (23), Jovana (21) i Nada (27), već mesec dana žive i rade zajedno  na Aljasci.

Otisnuli su se hiljadama kilometara daleko od svojih domova u potrazi za dobrom zaradom. Pronašli su Sivod, ribarsku luku, u zemlji Eskima, Indijanaca i Aleuta. Gradić lep kao sa razglednice, miran i ušuškan i idelan za privremeni rad. Posla ima, ali ne i mesta na kojima bi se zarađeni novac trošio.

Često se misli i govori da su mladi lenji, nevoljni da se late posla. Međutim, agencije koje organizuju da naši studenti odlaze na privremeni rad u Ameriku tokom leta, imaju i previše zainteresovanih.

”Smešteni smo u zgradi u kojoj se nalazi javni toalet i prostorije za pranje i sušenje veša. Mi smo na spratu iznad i imamo pet soba, kupatilo i dnevni boravak sa kuhinjom. Svako veče radi nekoliko klubova u centru i jako je lepo za moj ukus, ali mi radije kada nam je do zabave, napravimo roštilj napolju, zapalimo vatru pričamo, pevamo… ili organizujemo filmsko veče, uz kokice, sladoled, ili pivce, kaže Filip. Sivod je miran gradić na vodi, sa oko 8.000 stanovnika u zimskom periodu i mesto gde bogati Amerikanci, ali i Evropljani dolaze da pobegnu od gradske buke i vreve. „Grad je prelep, priroda je čarobna, a ljudi veoma druželjubivi, prijatni i prihvatili su nas kao svoje. Iz ugla mladih, Sivod je veoma dosadan, ali upravo to nam i jeste bio cilj. Radimo čitav dan, spavamo i ne trošimo novac. Ovde uglavnom žive ljudi koji su „pobegli“ iz velikih gradova, od buke, gužve, u prirodu i mir. Vreme je idealno, od 15 do 20 stepeni. Zato je hrana očajna. Uglavnom se jede brza hrana, ali mi kupimo piletinu i supe, i tako nešto što može da bude malo zdravije, pa napravimo sami“, kaže Filip.0

Ova vredna šestorka rešila je da „zapne“. Radiće četiri meseca, koliko im važe radne dozvole, po najmanje 12 sati svih sedam dana u nedelji. A onda se vraćaju kao pobednici sa zarađenih oko 15.000 dolara. Nije teško izračunati, koliko je meseci potrebno da se ova suma sakupi od prosečnih plata u Srbiji.

Nikoli je prošlogodišnja „tura“ otplatila plac na Ledinama i svadbu, pošto se pred polazak na ovogodišnju pečalbu oženio. I ostali iz komune imaju planove i zacrtane ciljeve. Zato im nije težak radni dan.

„Mladići su zaduženi za spoljne poslove, vozimo mašine kojima se ubacuju i izvlače brodovi iz vode, popravljamo motore, menjamo ulje, vozimo čamce, ponekad okačimo ribu kapetanima, koji nas uvek časte“, objašnjava Filip Kovačević, student poslovnog menadžmenta. “ Jovana je spremačica, čisti kabine koje su u sklopu ovog kompleksa, turističkog kampa, a Nada radi papirologiju, u kancelariji rezervacije“.

Kako kažu, došli su baš na Aljasku, po preporuci prijatelja koji je bio prošle godine i odlično zaradio. Ekipa koja je prvi put na Aljasci, zarađuje devet dolara na sat, a „seniori“ dobijaju 11 dolara. Kada se rade dva posla, nakupi se 84 sata nedeljno.

„Stigli smo preko AYUS-a, jedne od najboljih agencija koje rade sa studentima i šalju ih u Ameriku da rade preko leta. Princip je da se četiri meseca radi, a peti putuje po SAD i malo potroši. Na ovaj program imaju pravo svi studenti, ali se viza uglavnom odobrava dobrim studentima i što mlađim. Ako u ambasadi samo posumnjaju da nameravate možda da ostanete da živite u Americi, odbijaju vas“, objašnjava Filip.

A oni će pokušati i sledeće godine da dođu ponovo. Novac im treba da pomognu roditeljima, započnu neki posao, ili sagrade kuću u rodnom Beogradu.

Sasamihajlovic.wordpress.com

(Visited 676 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments