Vidljivost i prepoznavanje omladinskog rada

30 jan

Ivan Živković je omladinski radnik koji, kako sam kaže, živi omladinski rad u Timočkom Omladinskom Centru u Zaječaru. Ovim poslom se bavi već 10 godina, a „pelcer aktivizma“ zakačio je na prvom seminaru na kom je učestvovao još 2003. godine. Za rad sa mladima počeo je da se interesuje još tokom studija u Boru, gde je bio aktivan u studentskoj organizaciji.

Za Ivana je važno da bude odgovoran prema svom poslu, prema mladima sa kojima radi često i po više godina, ali i stvori odnos poverenja sa roditeljima i starateljima kako bi znali da su mladi bezbedni u svim aktivnostima.

Za sebe i svoj tim kaže da su rasli i razvijali se u skladu sa potrebama mladih iz lokalne zajednice, na šta je vrlo ponosan. Prema Ivanovim rečima, kada prepozna neku potrebu mladih s kojima radi, on prvo uči I usavršava se na tu temu, pa tek onda razvija program za mlade. Tako je kad su mladi prepoznali problem bezbednosti na internetu, sa svojim timom organizovao dugoročne edukacije na ovu temu. Više godina sprovodi program koji za temu ima zdravlje i bezbednost mladih, jer su sami mladi inicirali ove teme. Kada je najveća potreba mladih bilo zapošljavanje, krenuli su da se bave ovom temom i kao kruna toga nastao je Prostor za POMAK, na koji je vrlo ponosan.

Najvažnije mu je kad se neka mlada osoba sa kojom je sprovodio omladinski rad nakon više godina vrati u Zaječar, poseti organizaciju i iz te perspektive kaže koliko joj je u stvari program omladinskog rada značio i i dalje znači u svakodnevnom životu i radu. Kada mlada osoba prepozna koliko joj je dugoročni program vršnjačke edukacije pomogao da danas bolje prodaje usisivače jer je razvila veštine dvosmerne komunikacije i nema strah od javnog nastupa. Ovakvi veliki mali pomaci su mu ujedno i najveća motivacija da se bavi omladinskim radom.

Ivanu je omladinski rad važan jer smatra da je neophodno da se briga o mladima ne svede samo na školu, već da oni imaju sistem podrške i priliku za lični rast i razvoj i u slobodno vreme. Svoju ulogu vidi u pružanju šansi i iskustava, resursa i saveta, ali i u razgovoru s mladima i prilagođavanju njima. Smatra da je nekad potrebno puno vremena da bismo postali svesni svih veština koje smo stekli kroz aktivnosti kao što su seckanje i lepljenje papira, pisanje pesme za 20 minuta ili neki grupni zadatak, ali da su te veštine koje smo stekli kroz neko iskustvo i najdragocenije za život.

Informacije o Timočkom omladinskom centru nalaze se na: www.toc.rs

Informacije o NAPOR organizacijama članicama nalaze se ovdje.

Priču o Ivanu ispričali Ana Pecarski i Petar Đurović
Napor.net

(Visited 109 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments