Tajne neverbalne komunikacije

25 sep

Koje su tajne neverbalne komunikacije?
Neverbalna komunikacija (NVC, non-verbal communication) predstavlja univerzalni model opštenja, karakterističan i za životinje. To je primarni komunikacijski model, koji je ipak kontrolisan određenim sistemom kodova koji su kulturno determinisani.

Teorija neverbalne komunikacije
Šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka dolazi do ekspanzije teorija koje se bave neverbalnim komuniciranjem. Prema teoriji Dezmonda Morisa, neverbalna komunikacija predstavlja:

1. svesnu zamenu za govor,
2. potporu govoru i
3. ogledalo stvarnog raspoloženja.

Prva knjiga o neverbalnoj komunikaciji je Hirologija ili prirodni jezik šake, Džona Belvera (1644). To je prvi prikaz pokreta šaka i njihovih značenja. Razvoju teorije neverbalne komunikacije doprineli su i učitelji pantomime, koji su razvili sistem telesne ekspresije. Birdvistel je izložio tezu prema kojoj svi telesni pokreti imaju neko značenje, dok neverbalni oblici jezika i parajezika razvijaju svoju gramatiku koju možemo analizirati na isti način kao i govorni jezik.

Nekada nismo u prilici da pitamo sagovornika sve što nas interesuje, a on nam, ipak, mnogo toga sam kaže svojim položajem tela, gestovima i mimikom lica. Mi samo treba da znamo da protumačimo te poruke.

Orijentacija tela
Položaj tela govori o predrasudama ili optimizmu osobe, o tipu čoveka i načinu pristupa problemu. Držanje tela Supermena govori o osobi koja teži distanci i isticanju svoje moći. Nije slučajno da policajci često zauzimaju takav stav.

Dva glavna tipa držanja tela su:

1. zatvoreni i
2. otvoreni.

Zatvoreno držanje tela se u većini slučajeva manifestuje sklopljenim rukama, prekrštenim nogama i telom blago okrenutim od sagovornika. Obično se javlja kod osoba koje zauzimaju niži hijerarhijski status u kompaniji. U ovaj tip držanja tela ubraja se i bočno uvijanje glave (gestikulacija podređenih). Postoji težnja da telo izgleda manje nego što zapravo jeste.
Kod otvorenog držanja tela primetno je da osoba drži raširene ruke, noge ne drži prekrštenim, a dlanovi su otvoreni u toku komunikacije. Takođe, znakom otvorenosti i pristupačnosti se smatra i ukoliko ruke stoje sa strane opuštene.

Govor tela i laganje
Ako dobro upoznate govor tela, možete postati živi detektor laži. Ljudi se dosledno ponašaju kada lažu, što ne važi jedino za profesionalne lažove. Kada je neko izvežban u laganju, to znači da poznaje sve znake neverbalnog govora i da ih dobro kontroliše. U takvoj situaciji vam je potrebno više vežbe i iskustva da biste uvideli da vas neko laže. Međutim, ni tad nije uzaludno pokušavati, jer kada ljudi lažu, doživljavaju fiziološke reakcije, njihovi moždani talasi menjaju ritam, puls im se ubrzava i ipak pokazuju znake svojih obmana.

Uobičajen izgled osobe koja vas laže je krut. Takva osoba uglavnom pravi mali broj pokreta tela. Kada pomera ruke i noge, ona ih pomera prema sebi, a ne od sebe. To je zato što lažljivac teži da zauzme manje ličnog prostora. Pogled nije odsutan, kao kada je sagovorniku dosadno ili neprijatno, već osoba koja laže najčešće pravi manje kontakata očima sa svojim sagovornikom. Takođe, ona često rukama dodiruje svoja usta ili vrat. Ono što verovatno lažljivac nikad neće uraditi jeste dodirivanje svojih grudi otvorenom šakom. Međutim, kao što je napomenuto, ima ljudi koji znaju sve ove trikove, pa i njima manipulišu.

U govoru i neverbalnim znakovima možete osetiti i nečiju krivicu.
Kada se vaš sagovornik oseća krivim zbog nečega, on će zauzeti defanzivan stav. Često će imati pognutu glavu, mada nije neobično i da vas gleda direktno u oči, tražeći u njima vaš odgovor. Osoba koja se oseća krivom mnogo priča, ona ne može da podnese tišinu jer je krivica izjeda iznutra. Tada je u stanju da vas obasipa detaljima priče, ne bi li vas ubedila u svoju verziju. Prilikom ubeđivanja može vas gledati direktno u oči, tražeći znakove vašeg prihvatanja. Ova osoba može i direktno tražiti potvrdu da joj verujete kako bi se oslobodila osećaja krivice.

Osmeh je veoma značajan deo neverbalne komunikacije
Često čujemo da je iskren osmeh samo onaj u kome se smeju i oči. Ne mora biti baš tako. Ne smemo biti prestrogi. Ipak, jedan osmeh ne košta ništa a donosi mnogo. Pokušajte da se setite nečeg lepog ili smešnog, pa ćete se osmehnuti i odmah povesti komunikaciju u boljem smeru.

Oči kao ogledalo duše
Nečiju (ne)naklonost i mišljenje o nama možemo pročitati sami, bez ikakvih pitanja. Često istraživana i potvrđena činjenica je da se zenice našeg sagovornika šire kada je zainteresovan za nas ili ono što govorimo. Ovo je veoma lako prepoznatljivo, samo treba obratiti pažnju. Kada vas neko gleda dok govorite i taj pogled je konstantan, najverovatnije vas sluša s pažnjom i ima pozitivno mišljenje o onome o čemu pričate.

Najbolje ćete videti efekat raširenih zenica kada zabavljate neko dete. Deca najneposrednije reaguju. Odrasli ljudi ponekad teže da sakriju svoje emocije, međutim, dok izraz lica mogu da kontrolišu, veličina zenica je sasvim siguran pokazatelj nečije zainteresovanosti za vas. S druge strane, ukoliko je našem sagovorniku dosadna naša priča, ne samo da zenice neće biti raširene već će on svoju dosadu pokazati držanjem tela, ma koliko želeo da prikrije tu činjenicu. Kada ljudima nije zanimljivo, oni imaju odsutan pogled, postaju nemirni, glava im je povijena.

Pogled nadole može biti znak:

1. submisivnosti,
2. da se osoba oseća krivom,
3. odvijanja unutrašneg dijaloga,
4. posvećenosti sopstvenim emocijama (nadole i desno),
5. iskazivanja poštovanja.

Veoma je važno uzeti u obzir i kulturološke razlike

Ne tumače se svi znaci neverbalne komunikacije isto u različitim kulturama. U pojedinim arapskim zemljama muškarac i žena uopšte se ne smeju dodirivati u javnosti. Dodirivanje tuđe glave smatra se uvredom u Aziji.

U zapadnoj kulturi čvrst stisak ruke znak je jakog karaktera, dok je za muškarce u arapskim zemljama poželjno da se rukuju nežno i mekano. Tipični je pozdrav muškaraca iz Latinske Amerike jak stisak uz zagrljaj, što bi u arapskim zemljama bilo neočekivano. U Indiji žena nikada ne sme započeti rukovanje.

Iako telo ne laže, ipak je bolje suzdržati se od čitanja tuđih misli kad god je to moguće. Potpunu istinu možete dobiti jedino kada vam je neko direktno saopšti.

Literatura:

1. Tomić, Zorica. Razumevanje i nesporazumi. Beograd: Čigoja štampa. 2014.
2. Marko Burazor. Naučite jezik kojim ceo svet govori (neverbalna komunikacija na delu). Beograd: Draslar
3. Psihoterapijske teme

Autor bloga: dr Biljana Ćirić
www.institut.edu.rs

(Visited 145 times, 2 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on Google+
Google+

Comments