Redovna plata i posao – Uslovi za povratak mladih u BiH

9 mar

Dosadašnja istraživanja o odlasku mladih iz BiH, koja su provodile nevladine organizacije na lokalnom nivou, službene institucije na nivou BiH, Republike Srpske i Federacije BiH, te međunarodni organi, pokazuju da mladi svakodnevno odlaze iz BiH. Oni koji napuste BiH nemaju planove da se vrate u zemlju. Prema podacima instituta za razvoj mladih KULT, od kraja rata do danas BiH je napustilo 150.000 mladih. Istraživanja su pokazala da su razlozi njihovog odlaska nezaposlenost, loš životni standard, korupcija i bezperspektivnost.

Ovi podaci usmjerili su ovo istraživanje da se od mladih koji su otišli iz BiH dobije odgovor na pitanja: “Pod kojim uslovima biste se vratili u zemlju?” Stoga, cilj ovog rada jeste predstaviti pod kojim uslovima bi se mladi vratili u BiH.Da li je to radno mjesto, redovna plata, politička klima, sigurnost, jednakost za sve, ili nešto sasvim drugo? Šta bi trebalo uraditi u BiH pa da se oni vrate i svoja steknuta znanja primjene u BiH?

Za potrebe istraživanja anketirane su 64 osobe, starosti izmedu 18 i 30 godina. Oko 69 odsto ispitanih završilo je srednju školu u BiH, dok oko 17 odsto ima diplomu nekog od bh. univerziteta, a 14 odsto ima višu školu.

Daljni podaci o ispitanicima pokazuju da 31 ispitanik ima radni staž u BiH, a njih 84 odsto nije imalo redovna mjesečna primanja, kao ni zdravstveno i socijalno osiguranje. Više od polovine ispitanih (55 odsto) nalazi se u Austriji više od dvije godine, dok oko 19 odsto ispitanika u ovoj evropskoj zemlji boravi između jednog i šest mjeseci. Između pola godine i godinu u Austriji je oko 17 odsto ispitanih, a nešto više od devet odsto ispitanih je između 12 i 24 mjeseca. Nešto više od 45 odsto ispitanih u anketi je odgovorilo da je u Austriju došlo radi nastavka školovanja, 25 odsto zbog pronalaženja posla, dok je 26 odsto ispitanika navelo da je u ovu zemlju došlo zbog nastavka školovanja i pronalaženja posla.

Screenshot_1

Oko tri odsto ispitanih ovim razlozima je dodalo i da su željeli da steknu nova iskustva i poznanstva.

Screenshot_2

U Austriji oko 11 odsto ispitanih studira, a radi ih 25 odsto. Ostali 64 odsto ispitani istovremeno i studira i radi. Analiza istraživanja pokazuje da se 71 odsto ispitanih studenata nalazi na osnovnim studijima, a 29 odsto na postdiplomskim. Više od 45 odsto mladih izjasnilo se da se ne planira vratiti u BiH, a oko 46 odsto “ne znam” je navelo kao odgovor.

Screenshot_3

Pet odsto ispitanih koji imaju VSS ili VŠS planira se vratiti u BiH, a 55 odsto visokoobrazovanih ne planira, dok njih 40 odsto ne zna da li će se vratiti. Oko 97 odsto ispitanih izjasnilo se da bi se vratilo u BiH zbog rodbine i prijatelja, a oko tri odsto je kao odgovor dalo “neki drugi razlog” , ne precizirajući koji je to razlog.

Zbog loše ekonomske i privredne situacije svoj povratak ne planira 45 ispitanika, a dvoje zbog političke situacije, dok njih devetoro i jedno i drugo uzima kao razloge zbog koji se ne planiraju vratiti u BiH. Odgovarajući na pitanje pod kojim uslovima bi se vratili, više od 35 odsto odgovorilo je da “nema tih uslova”, dok je 32 odsto navelo da bi se vratili pod uslovom da u BiH imaju radno mjesto i redovnu platu.

Screenshot_4

Oko 51 odsto ispitanih smatra da bi vlast u BiH trebala da osigura zapošljavanje na osnovu znanja i stručnih kvalifikacija. Pet odsto ispitanih je “ostalo” navelo kao odgovor na pitanje šta vlasti u BiH treba da urade za povratak mladih u zemlju. Neki ispitanici su odgovorili: “Nema toga što bi organi mogli uraditi pa da se vratim u BiH”. Oko 47 odsto ispitanih je odgovorilo da u Austriji planira da ostane što duže, a 28 odsto zauvijek. Do penzije planira da ostane oko 11 odsto ispitanih, a ostalih 14 dok ne završi fakultet.

Screenshot_5

Podaci istraživanja pokazuju i da bi se gotovo 66 odsto ispitanih radije preselilo u neku drugu zemlju nego vratilo u BiH, dok njih 23 odsto ne zna šta bi uradilo, a oko 11 odsto se ne bi radije preselilo u neku drugu zemlju nego vratilo u BiH.

Screenshot_6

Oko 48 odsto ispitanih potvrdno je odgovorilo na pitanje: “Da li u inostranstvu, bilo Austriji ili nekoj drugoj zemlji, živi neko od vaše rodbine?”. Njih 52 odsto dalo je negativan odgovor. U sklopu ovog istraživanja obavljeni su i intervjui sa tri mlade osobe starosti do 30 godina, koje su više od dvije godine u Austriji, odnosno Beču. U nastavku su pitanja i njihovi odgovori.

Violeta

Zbog čega ste došli u Austriji?
Radi studiranja i posla.

Kada ste došli u Austriju?
U julu 2008. godine.

Šta je bio glavni motiv da napustite BiH?
Zato što sam bila nezadovoljna situacijom u svom gradu.

Političkom i ekonomskom situacijom?
Svim.

S kojim poteškoćama ste se suočili kad ste došli u Austriju?
Sa nepoznavanjem jezika, sa radnom dozvolom, sa novim sistemom studiranja.

Da li planirate da se vratite u BiH?
Ne

Zbog čega?
Pa, pored svih tih problema ovdje, ipak mi je bolje ovdje nego u Bosni.

Pod kojim uslovima biste se vratili u BiH?
Samo ukoliko ne bih imala drugi izbor.

Jelena

Kad ste došli u Austriju?  
U septembru 2008. godine.

Zbog čega ste došli?
Radi nastavka školovanja i traženja posla.

Šta je bio glavni motiv da napustite BiH?
Glavni motiv je bila finansijska situacija, te mala sredina u kojoj sam živjela. Jednostavno, način života u Bosni mi se ne sviđa.

S kojim poteškoćama ste se suočili kad ste došli u Austriju?
Nisam znala jezik. Samim tim posao je bilo teško pronaći. To je bio glavni problem.

Da li planirate da se vratite u BiH?
Ne

Zbog čega?
Jednostavno, ovdje sam dobro organizovala svoj život i mislim da mi je ovdje bolje nego dolje, sa svim poteškoćama s kojim se susrećem.

Pod kojim uslovima biste se vratili?
Ne razmišljam mnogo o tome. Ne znam koji bi to uslovi mogli da me natjeraju u Bosnu.

Biljana

Kad ste došli u Austriju?
2004. godine.

Zbog čega ste došli?
Zbog nastavka studiranja, odnosno školovanja.

Šta je bio glavni motiv da napustite BiH?
Tadašnja i najvjerovatnije sadašnja izolacija u kojoj se BiH nalazi u političkom, ekonomskom i najviše socijalno-kulturnom smislu.

S kojim poteškoćama ste se suočili kad ste došli u Austriju?
Ne mogu da kažem da je jezik bio glavna poteškoća jer sam već znala jezik kad sam došla ovdje. Jednostavno, uklapanje u novu sredinu. Pronalazak posla. Kasnije je došlo i pitanje stanovanja, a na početku sam imala obezbjeđene određene uslove. Jednostavno nalaženje novog okruženja u smislu sklapanja prijateljstva.

Da li planirate da se vratite u BiH?
Ne

Zbog čega?
Zbog situacije koju sam opisala i zato što ne smatram da će se nešto promijeniti u skorije vrijeme.

Da li postoje uslovi pod kojima biste se vratili?
Da. Da postoji određena pravda, odnosno zakonski da se ljudi tretiraju isto. Kad bi se mentalitet ljudi promijenio i kad bi se popravila prava za žene.

Zaključak

Loša ekonomska i privredna situacija u BiH glavni je razlog zbog kojeg se ispitanik ne planiraju vratiti u zemlju. Oporavak ekonomske i privredne situacije bio bi glavni pokretač za povratak mladih iz inostranstva . Ispitanici su rekli da je najbitnije da mladi imaju radno mjesto i redovnu platu, te da se radnici zapošljavaju na osnovu stručnih kvalifikacija. Rezultati ovog istraživanja pokazuju da je više od 90 odsto ispitanih reklo da se ne planira  vratiti u BiH ili da ne zna. Oko 14 odsto ispitanih navelo je da planira ostati u Austriji dok ne završi fakultet, a 28 odsto da želi ostati zauvijek. Gotovo dvije trećine ispitanih radije bi se preselilo u neku drugu zemlju nego vratilo u BiH. Podatak  da pet odsto visokoobrazovanih ispitanih planira da se vrati u BiH, a 55 odsto ne planira, ide u prilog tezi o problemu odliva mozgova, a samim tim i razvoja i napretka BiH. Za 35 odsto ispitanih “nema tih uslova” pod kojima bi se vratili, a za 32 odsto jedini uslov je radno mjesto i redovna plata. Na pitanje šta bi organi vlasti u BiH trebali da urade pa da se vratite u zemlju, više od polovine ispitanih smatra da se treba omogućiti zapošljavanje na osnovu znanja, zvanja, odnosno stručnih kvalifikacija.

Preporuke

-obezbjeđivanje radnog mjesta i redovne plate u BiH za mlade koji su otišli
-da se radnici u BiH zapošljavaju na osnovu znanja i zvanja, odnosno stručnih kvalifikacija
-da organi vlasti u BiH više poštuju zakone i propise
-obezbjeđivanje podsticaja za omladinske biznise.
-uvođenje jednakih prava i obaveza za sve građane BiH bez obzira na stranačku, vjersku i nacionalnu pripadnost.

Kontekst

U Analizi stanja i potreba mladih u Federaciji BiH iz 2013. godine, pod nazivom “Na putu ka politici prema mladima FBiH” navodi se da 60 odsto mladih želi otići iz BiH kako bi pronašli posao vani, u perspektivnijim i ekonomski bogatijim zemljama od BiH, te da mladi žele ići van BiH zbog: korupcije, nezaposlenosti, lošeg životnog standarda, te bezperspektivnosti. Odlazak mladih iz BiH često se smatra i problemom “odliva mozgova”. Prema podacima EUROSTAT-a iz 2004. godine, BiH je napustilo 20.000 visokoobrazovanih osoba, većinom mladih. Problem BiH je što mladi, koji steknu određena znanja i iskustva u inostranstvu, rijetko to primjenjuju u BiH, jer se nakon završetka fakulteta i sticanja određenih vještina ne vraćaju u zemlju. U inostranstvu ostaju da rade i grade svoju budućnost. Upravo to može da izazove negativne posljedice u smislu ekonomskog i privrednog razvoja BiH, jer sa odlaskom mladih odlaze i njihove ideje neophodne za napredak zemlje i kretanje u pravcu evropskih integracija. Prema podacima UNESCO-a,79 odsto istraživača iz oblasti inženjeringa, 81 odsto magistara i 75 odsto doktora nauka napustilo je BiH od 1995. godine. Po stopi odliva visokoobrazovanog kadra, prema podacima Svjetske banke, u Evropi se ispred BiH nalazi Hrvatska. Oko 28 odsto visokoobrazovanih iz BiH radi u inostranstvu. Inače, procjenjuje se da je prihvatljiva stopa odlaska obrazovanog stanovništva iz zemlje između pet i deset odsto, dok se sve iznad tog procenta smatra štetnim za neku zemlju. O odlasku mladih iz BiH i njihovoj želji da trajno napuste zemlju prethodnih godina urađeno je više istraživanja. Tako “istraživanje Privredne komore FBiH pokazuje da je procenat onih koji žele napustiti BiH 77 odsto. Analiza o problemima i potrebama mladih u BiH iz 2008. godine, koju je radila državna Komisija za koordinaciju pitanja mladih, kaže da je 66 odsto mladih koji bi napustili BiH, a istraživanja Instituta za razvoj mladih KULT iz 2010. pokazuju da 67 odsto mladih opštine Centar Sarajevo, odnosno, 64 odsto mladih opštine Novo Sarajevo, žele napustiti BiH  zauvijek ili na duži period. Istraživanje Glas tihe većine iz 2007. godine, koje je organizovao UNDP, a proveo Oxford Research International, pokazuje da skoro dvije trećine (62,6 odsto) ispitanika ispod 30 godina starosti navodi da bi željeli emigrirati iz zemlje. Prema globalnom izvještaju o konkurentnosti Svjetskog ekonomskog foruma za 2010.godinu, BiH je bila na 131.mjestu od 133 zemlje u kategoriji odliv mozgova”.

Metodologija

Za potrebe ovog rada u maju 2014.godine provedeno je istraživanje u kojem su ispitivani mladi od 18 do 30 godina, koji su otišli u inostranstvo da studiraju ili rade. Istraživanjem su obuhvaćeni mladi koji su otišli u Austriju, s akcentom na Beč, kao centar u kojem je veliki broj mladih iz BiH. Za potrebe ovog istraživanja kreiran je upitnik sa otvorenim i zatvorenim pitanjima, tako da su ispitanici imali priliku da izaberu jedan od ponuđenih odgovora ili da daju i neki svoj odgovor. Upitnik je bio anoniman i proveden je među 64 ispitanika. Riječ je o prigodnom broju ispitanika, zbog ograničenja unutar istraživanja. Takođe, urađena su i tri intervjua sa mladima koji su otišli iz BiH. Anketirane su 64 osobe, među kojima 34 djevojke i 30 mladića, od čega je 26 ispitanih starosti između 18 i 24 godine, a 38 ispitanika je u dobi između 25 i 30 godina. Jednak broj ispitanih dolazi iz urbane i ruralne sredine u BiH.

Autorica: Slađana Gajić

Tekst preuzet iz SHL publikacije Mladih u BiH danas

(Visited 689 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments