Pet stvari koje nas stari Grci mogu naučiti o medicini

5 dec

Iako je naša predstava o medicini daleko složenija i preciznija, postoje neke stvari u kojima je starogrčka medicina i dalje aktuelna Stari Grci smatraju se osnivačima zapadne medicine čija istorija počinje pre više od 2.000 godina.

Od tog vremena, razumevanje ljudskog tela se veoma promenilo i može delovati kao da, uprkos svemu, nema poente proučavati starogrčku medicinu.

Ipak, iako je naša predstava o medicini daleko složenija i preciznija, postoje neke stvari u kojima je starogrčka medicina i dalje aktuelna.

1. Nove stare terapije

Ideja da u nekim starim spisima možemo pronaći zaboravljenu terapiju može biti motivacija za proučavanje starogrčke medicine. Uvek je moguće da ćemo u nekoj zaboravljenoj biljci naći osnovu za nove lekove.

Čak i ako se to ne desi, treba imati u vidu da je grčki pojam “dijete” bio veoma širok, odnosno da je podrazumevao čitav način života – ishranu, piće, vežbanje, probavu i san. Zdravlje je posmatrano kao ravnozeža različitih telesnih tečnosti. Iako to nije sasvim tačno, medicina se sve više okreće grčkom principu balansa.

2. Za medicinu je potrebno poverenje

Iako je korišćenje grčke medicine za lečenje problematično, o odnosu doktora i pacijenta možemo mnogo naučiti od starih Grka.

Kako bi pridobili poverenje pacijenta, starogrčki doktori su nosili jednostavnu jednobojnu odeću, izbegavali su jake parfeme i nikada nisu citirali pesnike pored pacijenta – ukoliko ste čitali grčke tragedije, biće vam jasno zašto. Doktorima je savetovano da pokušaju da prodru u svest pacijenta i osete ono što pacijent oseća. Sticanjem poverenja, lečenje je olakšano.

3. Terapije mogu izaći iz mode i vratiti se

Medicina nije linearan proces koji napreduje ka istini. Ona ima uspone i padove, a nova otkrića se nekada ne prime odmah. Seciranje ljudskog tela na primer, vršeno je u 3 veku pne., da se posle toga ne bi primenjivalo vekovima. Pročavanjem upotrebe metoda možemo razumeti zašto se neki od njih odmah prihvataju, dok se drugima medicina opire.

4. Svi želimo da znamo zašto

Drevne religije su za sve što se desi u životu krivile bogove ili naš neuspeh da se obratimo pravim bogovima na pravi način. Isto tako, drevna medicina je objašnjavala bolesti preko toga šta smo radili pogrešno. Šta ste jeli i pili, koliko ste vežbali, koje je godišnje doba i koji vetar duva na mestu gde živite – sve to je umalo udela u dijagnozi.

Kada znamo zašto se nešto dešava, lakše nam je to da ispravimo.

5. Ne možemo znati sve

Medicina često pogreši i bili bismo naivni kada bi rekli da mošemo u svemu da uspemo.

Stari Grci isticali su da medicina mora imati smisla za “publiku”. Ona nije potraga za “magičnom pilulom” koja sve leči, već je takva da se stvara prema pojedincu. Sa razvojem genetike, ta personalizacija medicine ponovo se vratila u fokus.

 

Novikonjic.ba

(Visited 96 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on Google+
Google+

Comments