Mladi kuhar Filip živi na Karibima i pravi najbolje slatkiše!

19 okt

Buđenje u šest ujutru dok sunce nije jako, ispijanje dominikanske kafe i sedenje na terasi sa pogledom na more. Ovako kuvar i poslastičar Filip Perišić (24) počinje svoj radni dan na dalekim Karibima, a onda se sprema za posao.

Nakon toga odlazi na plažu da se opusti od stresa, a uveče se provodi sa prijateljima. I tako još od kada su ga 24. februara 2014. godine put ove daleke zemlje otac i dva najbolja druga ispratili sa aerodroma Nikola Tesla, piše sajt Priče sa dušom.

Odluku da ode na drugi kontinent u potrazi za novim iskustvom i životom doneo je veoma brzo, jer je, kako kaže, ispunio svoju želju da putuje po svetu i radi ono što voli, da napreduje i proširi svoje znanje.

– U Srbiji sam najviše naučio od mog višegodišnjeg kolege Marjana Radića. Zajedno smo radili i kad god sam imao vremena gurao sam se u poslastičarnicu da mu pomognem i vidim šta on tamo pravi. Iako nisam mnogo toga znao o toj zemlji, kad sam dobio ponudu iz Dominikanske Republike, moja odluka da odem, bila je još čvršća. Sve se izdešavalo u nekoliko nedelja. Majci i ocu je bilo najteže, rekli su mi da se čuvam i da se javljam svakog dana – priča Filip.

Sve je počelo od jednog saveta

U svom šestogodišnjem profesionalnom kulinarskom iskustvu ovaj Mladenovčanin radio je u više restorana u Srbiji. Pamti savet jednog od šefova – da je najbitnije menjati radno mesto jer se tako otkrivaju tajne zanata.

Bio je kuvar na Divčibarama, u Crnoj Gori, u Beogradu i u svom rodnom gradu Mladenovcu, usput usavršavajući se u poslastičarstvu.

Osim mora i novih znanja, jedan od razloga za odlazak bila i ekonomska situacija u Srbiji i to što se, kako kaže, trud i rad retko cene ili ne plaćaju dovoljno kao u Dominikanskoj Republici. Tamo je „na prvi zalogaj” oduševio goste i šefove srpskom verzijom kolača sa sirom – čiz kejka.

– Prvo sam radio tri meseca u jednom gradiću, a onda sam se preselio u prestonicu Santo Domingo, gde sada u hotelu Barcelo radim kao “pastry chef”.

Nedostaju mi porodica, prijatelji i – rakija!

Živim u gradu Huan Dolio, u stanu na plaži, kraj Karipskog mora – kaže i dodaje da je u početku išao svakog dana na kupanje, a da sada pliva i vozi kajak tek tri puta nedeljno.

Iz Srbije je doneo nekoliko majica, šortseva, rukavice za kik – boks i knjigu recepata Narodni kuvar iz 1961. godine.

Iako mu iz otadžbine nedostaju porodica, prijatelji i rakija, Filipu se dopada život u Dominikanskoj Republici, jer su ljudi drugačiji: niko ne priča o politici, nikoga ne brine da li će sutra imati šta da jede, već svi uživaju u životu. Najvažniji su im provod, piće, izlasci sa prijateljima, a stresa nemaju jer, kako objašnjava Filip, ne razmišljaju mnogo o budućnosti.

Sledeća stanica: Argentina

– Španski jezik sam progovorio učeći ga na ulici, bez računara, profesora i škole. Moji prijatelji – Španac iz Valensije i Japanac koji se ovde rodio, upoznali su me sa državom i načinom života i mnogo mi pomogli. Družim se i sa dvadesetak Srba koji ovde žive, ali ipak više sa strancima. Čuo sam da u Dominikanskoj Republici ima 2.500 Srba koji su ušli u državu i nikad iz nje nisu izašli, ali ne znam da li je to tačno. Ovde planiram da ostanem još godinu dana i da pokušam da odem u Argentinu da dodatno usavršim svoje znanje u oblasti kuvanja – ispričao je Filip za sajt Priče sa dušom.

Blic.rs

(Visited 277 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments