Mićin dnevnik: Proleće kao nadrilekar

19 mar

#Or’loGor’loMeniJeDobro, Dan 16, Mart

Zimu ove godine ispraćamtuferima u nosu, toplomerom pod miškom i količinom tekućine koju nisam apsorbovala za sva tri ostala godišnja preseka. Zapravo, ovo nije ništa novo, s obzirom da mi je otpornost klimava kao babin zub, a kako mi baba ne poseduje niti jedan vlastiti zubić, tako otpornost na prehlade ne postoji ni kod mene. Onog dana kada padne prva jesenja kišica, a temperatura se spusti za koji stepen, tada mi njuška nanjuši nešto čudno hladno u vazduhu, pa plače za letom sve do prvog rasta temperatura. I to ne da plače, njuška mi se bukvalno pretvori u Nijagarin vodopad, a organizam postane magnet za svaku hunjavicu, virus i prehladu. Biti zdrav kao dren za mene je mitski pojam, a samo zdravlje mi spada u top 3 novogodišnje ili bilo kakve druge želje. Dakle, što se tiče želja tu pariram jedino prosečnim sedamdestetogodišnjacima – sreće, zdravlja, pa ljubavi, a za ostalo je tu Kinez Đuro, čak možeš i da se cenkaš. I kada malo bolje razmisliš, uz doziranje trunke skromnosti, ova tri životna parametra su sve što nam je zaista potrebno za ocenu životne kvalitete: Jesam li srećan? Jesam. Zdrav? Da. Volim li? Volim. Or’lo, gor’lo, meni je dobro.

1

#OdbrojavanjeMožeDaPočne, Dan 17, Mart

Najštosniji deo godine stiže 20. marta u 17 časova i 30 minuta i ono gotovo nikada ne kasni. Da su bar ljudi tako tačni! Ali nisu, u ljudima su usađene neke čudne potrebe da kasne i da ih se čeka. Kad već ne uspevam upravljati svojim vremenom, nema brige, kašnjenjem ću jako dobro upravljati tvojim. A i ovi što poklepušeno čekaju, čudni su strojevi. Najbezazlenija, a u isto vreme najpogubnija radnja po čoveka je čekanje. Čekajući ne može da ti se desi ništa i tu je donekle sva njegova bezazlenost. U isto vreme, tu leži i sva njegova pogubnost po čovekov život. Jer nema veće životne štete od toga da ti čekajući život prođe. A život nije 17ka koja svakih 20 minuta vozi od Mejdana do Paprikovca. Život kad prođe, taj sigurno neće ponovo doći.

I još jedna bitna stavka je da proleće nikada ne stiže nenajavljeno. Uglavnom nam pošalje uranule vesnike kako bi nagovestilo svoj dolazak. A ljudi nam češće banu u život dok smo u pidžamama i sa krmeljima u očima, pa ih onako bunovni jako teško možemo prepoznati i proceniti ko su i šta hoće. Uprkos tome puštamo ih u živote, misleći da će se zadržati samo na jutarnjoj kafi. No, džaba i kafe sikteruše i proteruše, ljudi se uglavnom zadržavaju u našim životima mnogo duže nego što smo očekivali. Ruku na srce, i odlaze onda kada to ne očekujemo. Čudni smo mi ljudi – dolazimo i odlazimo nenajavljeno, iznenada, ne bendajući ni sekund za očekivanja domaćina. A kao i proleće, tako i ljudi, najviše nedostaju onda kada odu.

2

#ProlećaSuncaImuzikeDoDaske, Dan 18, Mart

U nedelju će Sunce konačno preseći nebeski ekvator, a dan će se ponovno izboriti za svoju vremensku ravnopravnost. Proleće je baš pravedno. Izjednači dan i noć, zadovolji i ranoranioce i noćne ptice, i servira nam sve uslove da bujamo i mi, i priroda. A nema bujanja bez sunca. Ne onog zubatog ili užeglog, nego baš ovog – umerenog, prolećnog sunca. A više sunca znači više pozitivnih vibracija. Više pozitivne energije mami leptire koji se najviše vole stacionirati u ljudskim utrobama i ako se mene pita, njihovo prirodno stanište je baš tu – u našem abdomenu. Zato se na proleće ljudi više kikoću i smeju, nešto ih golica iznutra – golica im srce i dušu. I baš zbog toga, ono nije samo obično godišnje doba. Ono je pero koje škakilja i pokreće. Nalik onom peru uz koga je letelo Diznijevo klempavo slonče, nakinđureno najšarenijom energijom čija je moć u stanju da pokrene i ljudske nule ka pozitivnim vrednostima. Jer ono je nadrilekar koji jednim pokretom učini da prštimo od energije i optimizma i make up artist koji tako lako ulepša svaki odraz u ogledalu. A zamisli tek kakva je to vanzemaljska energija koja uspeva i one najtvrdokornijeljutibabe navesti na smeh. Zapravo, Hemingvej je bio prokleto u pravu kada je govorio o sličnosti između proleća i dobrih ljudi. Zato, kada biraš ljude oko sebe, gledaj da budu baš kao proleće, jer samo tako bujaćeš tokom cele godine.

3

Autorica: Jovana Vujasinović

(Visited 679 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments