Mićin dnevnik: Konačno skontala kako položiti pismeni ispit

23 feb

#ImaNade, dan 15, februar

Nakon nekoliko godina, i dalje na snazi Mićina pravila pismenog ispita. A pre svakog, ponovno i ponovno iščitavanje istih u situacijama kada broj strana ne odgovara broju dana – množi, deli, sabiraj, nešto ne štima. Onda se insan počinje hvatati i za najtanje slamčice spasa, jer nada je kul stvarčica sve dok je ima.

No, da ja još jednom ponovim proveren put do položenog ispita:

Prvi korak: Potrebno je izvršiti rangiranje pitanja po nivou znanja – od “Ima nade” do “Odakle je ovo izvukao”.

Drugi korak: Pitanja iz kategorije “Ima nade” pisati na početku zadaćnice, sva ostala pitanja, a naročito ona iz kategorije “Kukala mi mati”, ostaviti za kraj.

Treći korak: Odgovore na pitanja koja znaš – pišeš čitko, pregledno i jasno.

Četvrti korak: Kada dodješ do pitanja koja ne znaš, pobrini se da sprovedeš metodu deformacije, varijacije i prolongiranja. Dakle, rukopis izdeformiši do nivoa švrakopisa, a font povećaj bar na dva reda – ko fol ponestaje ti vremena. Zatim, jednu te istu rečenicu piši u što više varijacija. I izuzetno važno – piši o svemu što misliš da ima bilo kakve veze sa datim pitanjem, a dužinu odgovora prolongiraj koliko god mozeš.

Pravila su naročito efektivna za kampanjska učenja pri dokučivanju šestica i sedmica, dok ponekada mogu poslužiti i kao jako učinkovita sredstva u situacijama kada vam zera fali do devetke ili desetke. Takođe, pravila su empirijski potvrđena za obe navedene situacije.

mica_1

#ZaGodineSeNePita, dan 17, februar

Ovako to otprilike izgleda kada mi sezona ispita započne desetkama. Okice se zažare, mišići smejalice zgrče, a rupice na licu ne prestaju celi dan. Usput, hvala mami i tati za propeler na guzi koji sam nasledila, jedina šteta što radi samo kada hoću, a druga strana medalje je što češće neću – a mogu, i ne mogu – a hoću (ValjdaMeNekoKapira). No, šta je tu je, nisam baš mogla ugrabiti sve dobre gene, ipak nas je bilo dve, pa se u mom genetskom žitu našao i po koji kukolj. Možda mi godine ne idu u prilog, ali prosek ocena svakako ide. No, za godine se ne pita, naročito one fakultetske.

P.S. Hvala i Mićinim pravilima pismenog ispita.

mica_2

#ŠtaĆeTiTo, dan 22, februar

Nakon položenih ispita i „Koliko je još ostalo?“ pitanja, red je da malo olabavim unutrašnje deliće lobanje i da moja mala metalna družina i ja proslavimo više od 7 godina hajvanisanja i zajedničke borbe protiv predrasuda, osuđivanja i ŠtaĆeT’To monologa. Starci ga zovu “govno na jeziku”, baba ga zove “nemoj se nakaziti”, a meni je i dalje umetnost koja se uvlači pod kožu. Kažu da su ga Maje koristili kako bi razgovarali sa precima, i moram priznati da ima neke logike kada već govorimo o prošlosti, s obzirom da meni dođe kao pravi mali vremeplov za prisaćanje tinejdžerskih belaja i zijana.

P.S. Kapicu ne planiram da skidam bar do proleća, a i na proleće ću da razmislim.

mica_3

Autorica: Jovana Vujasinović

(Visited 943 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments