Mićin dnevnik: 50 nijansi životnog klimaksa

10 mar

#LudiloUglavi, Dan 8, Mart

Vreme je jedan od ključnih faktora koji determiniše moju selekciju između boravka u četiri betonska zida ili boravka pod zemaljskim plafonom. Ovih dana nebo se opasno nasrdilo na nas dole, pa nas kažnjava reflektujućim sivilom koje se oslikava i na naša raspoloženja. Ili obrnuto, nisam sigurna. A kako mi siva ne spada ni u top 50 omiljenih boja, malo šta mi može probuditi znatiželju da provirim glavu kroz prozor i odlučim se za „napolje“. md 4 bPonekada mi se čini da sam alergična na svaku nijansu sive i kapiram da je alergija u neku ruku posledica konstatacije osobe koja je svojevremeno bila zadužena za izgled moje kose, a koja je, boju ovog pokošenog sena na tintari mi, štručno nazvala mišijom sivom. Od tada svaka siva me podseti na sivilo na glavi i od tada mnogo pažljivije biram ko će da sudi mojim dlakama. No, šta je na glavi i nije toliko bitno, dok god su mi unutrašnji delovi iste obojeni najdrečavijim nijansama prprćaste boje. Ludilo u glavi, kako god okreneš. A čovek mora biti malkice lud da bi lakše podneo sivilo koje ga okružuje.

#JebemLiTiKolje, Dan 9, Mart

Alergiju na sivu boju uglavnom lečim roštiljanjem i gnjurenjem, s tim da je predmet roštilja moja malenkost, a mesto radnje dragi mi krevet. Za gnjurenje gotovo da isto važi – zagnjuriš glavu u jastuk, pokriješ se jorganom cela, pa da vidiš te miline kada pustiš mozak na pašu. A mozak treba voditi na pašu. Često. Po mogućnosti u kontrolisanim uslovima (kao što su prethodno pomenuti). Nažalost, mozak uglavnom puštamo na pašu onda kada nam je najviše potreban, pa se posle hvatamo za glavu, psujemo kolje, Oždrlje, ždraku i proklinjemo ludu glavu. Pa tako i sama često opsujem celi rodoslov, azbučni i abecedni spisak kada obaveze počnu da ispaštaju zbog mehaničkih aktivnosti roštiljanja i gnjurenja. U takvim trenucima stupa na snagu najučinkovitiji metod za odlaganje obaveza u narodu poznat kao sutra ću. I sve bi bilo ok da pomenuti metod precizira kojeg tačno sutra – da li onog u utorak ili onog u petak, ili možda onog sutra naredne godine.

tablete Često baš ovo, naizgled bezopasno, polisemično sutra može zadati razdiruće akutne bolove u predelu slepočnica, ali to nas uglavnom ne plaši mnogo. Farmaceutska industrija se pobrinula da nam obezbedi najrazličitije tablete i pilule za najrazličitije vrste glavobolja, prevideći da su glavobolje samo simptomi celog niza bolesti problema ili obaveza.

 

#SrećaJeTrenutakNesrećaJePeriod, Dan 10, Mart

Zapravo, vremenske prilike su sjajan učitelj. Objasne ti, kao trogodišnjaku, da život nije samo crn, ili samo beo. Da je život zapravo crno-bela fotografija, pa u koji piksel upadneš i koliko dugo se zadržis:

U belu – u mućkalicu najšarenijih svetlosnih osećaja, najveseliji životni cirkus, prolećnu i letnju rapsodiju – u beli piksel sreće.

U crnu – u ambis odsustva svih boja, u kišnu, hladnu noć, u nevreme i mrak, samoću, tugu, bol – u crni piskel nesreće.

U sivu – u mešavinu crne i bele, sunca i snega, stumraćenih osećanja, fluktuirajućeg ponašanja, smeha i suza – u sivi piksel životnog klimaksa.

md 4I jako često, Univerzum se smiluje pa nam podari jednak broj belih i crnih životnih piksela. No, nama se i dalje čini da ovi beli, kao sinonimi za sreću, traju mnogo kraće od ovih crnih, kao sinoninima za nesreću. I zaista, glave nam rezonuju sreću kao trenutak, a nesreću kao period, iako su često ove životne varijable ekvivalentni delovi sivog piksela životnog klimaksa.

Priroda se iz petnih žila potrudila da nam sve odgovore i objašnjenja tutne ispred nosa. Međutim, zavrzlama je što ih je donekle enkriptovala, pa jako često nam se učini da su nam potrebne hakerske sposobnosti da bismo došli do životnih lozinki. No, baš te najbitnije životne lozinke su toliko jednostavne da smo ih u stanju odgonetnuti pukim nagađanjima uz trunku logike, sekund mućanja glavom i prstohvat emocija i intuicije. I još nam Univerzum upire prstom na znakove pored puta vičući iz sveg glasa „Evo, budalo, tu ti je odgovor.“ A mi uporno vozimo desnom stranom, dok beljimo u levu i sve što vidimo su pozadine nekih tamo znakova pored puta, neke tamo leve strane i nekog puta koji nije naš.

Autorica: Jovana Vujasinović

(Visited 482 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments