Kako se u Srbiji dolazi do posla, a trećina je priznala surovu istinu?

8 dec

Veza i članstvo u stranci polazna su osnova da bi se došlo do posla u Srbiji, ali se i znanje i lični trud i te kako isplate.

Ovo su pokazli rezultati ankete koje smo sproveli na našem satju. Kada se sumiraju podaci, ispada da je nešto više od trećine anketiranih posao našlo svojim ličnim zalaganjem, a skoro isto toliko preko veze i stranke.

Naime, najveći broj onih koji su učestvovali u anketi, kažu da su do posla došli preporukom ili ličnom zaslugom (36 odsto). Da je morala da radi veza, kao i da je pripadnost određenoj stranci dobra “preporuka” za posao, priznalo je ukupno 31 odsto naših čitalaca – preko veze 21 odsto, a stranke deset.

Veze, ali i konkrusi

Zanimljiv je i podatak da je preko konkursa posao našlo isto onoliko ljudi koliko i preko veze, kao i to da je, prema anketi, efikasnost službi za zapošljavanje mizerna – sveta šest odsto reklo je da se tako zaposlilo.

– Dobijanje ili nalaženje posla preko stranačke, lične ili druge veze nije nova pojava, već je neka vrsta konstante decenijama – kaže Nemanja Nenadić, programski direktor “Transparentnosti Srbija”.

Prema njegovim rečima, partijsko zapošljavanje ima naročito loše posledice u tome što se prave radna mesta koja su potpuno nepotrebna (ko kod da ih radi), i to se naročito često dešava kada se nosioci vlasti ne osećaju sigurnim da će tu i ostati.

Kako kaže Tatjana Vidaković, PR “Infostuda”, naša svakodnevica pokazuje da je zapošljavanja preko veze i dalje postoji i sigurno je da pred tim ne treba zatvarati oči. Evidentno je, međutim, dodaje ona, da ima puno poslodavaca koji razumeju da profit i napredak kompanije zavisi od kvaliteta i stručnosti ljudi koje zapošljavaju.

Trud se isplati

Najveći broj naših čitalaca kaže da su počeli da rade rano, da su radili sve i svašta, dok na kraju iskustvom i kontaktima nisu došli do pravog posla, ali da je to potrajalo. Njih 36 odsto je dalo takav odgovor.

Da se trud i te kako isplati, pokazalo je 32 odsto anketiranih. Toliko njih je reklo da su imali sreću da se zaposle odmah posle fakulteta, tako što su počeli od nule, volontirajući, a onda su polako „osvjali“ pozicije u firmi.

Na to da im se neko od prijatelja ili rođaka zaposli na uticajnoj funkciji pa da tek onda krenu u tražanje posla, kako bi imali nekoga da ih „pogura“, reklo je 12 odsto anketiranih. Da posao još nisu dočekali, a čekaju već godinama, sudbina je 14 odsto anketiranih.

Gde bi voleli da rade

Iako je državani posao i dalje primamljiv, najviše odgovora na to gde bi voleli da rade jeste – kod privatnika, ali samo ako je fer poslodavac (30 odsto). Isključivo u državoj firmi posao priželjkuje 25 odsto, a da im uopšte nije bitno gde kaže 17 odsto.

Jedna četvritina anketarih uzda se samo u sebe, odnosno planiraju da započnu sopstveni biznis.

Kako kaže Tatjana Vidaković, ispitanici su očigledno svesni da mnogo stvari zavisi od njihove lične incijative i truda. Što se dužine čekanja na zaposlenje tiče, potvrđuje se da je traženje posla posao za sebe i da je potrebno vremena i strpljenja da se do njega dođe.

– I naše nedavno istraživanje pokazalo je da raste popularnost privatnih kompanija, a da opada zainteresovanost za državni posao – dodaje ona.

Iskustvo iznad pukog znanja teorije

Aleksandra Kovačević iz Unije poslodvaca Srbije, komentarišući anketu, primećuje da se čak 68 odsto ispitanika izjasnilo da su radili nešto (praksa, volontiranje….) dok nisu došli do posla.

– Ovo nameće potrebu za jačom motivacijom mladih da se aktiviraju na tržištu rada jer do posla se ne dolazi samo teorijskim znanjem, već je preko potrebno iskustvo i da se dobro pokažete tokom prakse kako biste mogli da dobijete prvi ugovor o radu – smatra ona.

Kako kaže, imajući u vidu prethodna istraživanja, pomalo iznenađuje to što bi nešto više ispitanika želelo da radi u privatnom sektoru, jer do sada je bio slučaj da su se svi opredeljivali za siguran javni sektor.

– Pozitivno iznenađuje i visok procenat onih koji bi pokrenuli sopstveni biznis, skoro isti kao oni koji bi radili u javnom sektoru. Ovo znači da država i ostali stejkholderi na pravi način promovišu preduzetništvo, ali je opet neophodno dodatno porediti na uslovima poslovanja koji bi omogućili da oni koji pokrenu biznis uspeju i da opstanu na tržištu – kaže ona.

Šta kažu naši čitaoci:

Postoji razlika između preporuke i veze. Privatnik koji radi za sebe neće nikad uzeti nekog za koga zna da ne ispunjava uslove samo zato što ga neko zamoli. To postoji samo u državnim firmama i institucijama. Naravno, malo ljudi će priznati takve veze i reći će da oni to mesto zaslužuju.

Ja sam naiskrenije prošao tri kruga i zaposlio se. Ne znam nikoga, voleo bih da znam, možda bi mi bilo lakše u zivotu. Naravno, moj posao nije iz snova.
Nikako! Bila na 1.000 razgovora za sve i svašta i još toliko poslatih CV-a, i ništa… Očigledno jedino preko veze se upada, bilo državna ili privatna firma!
Ja se zaposlila tri meseca nakon fakulteta u privatnoj firmi u HR-u. Konkurisala preko oglasa, prošla pet krugova intervjua i to je to. Zadovoljna i nakon dve godine.
Do danas sam promenila četiri firme, sve velike i jake, došla do ozbiljne pozicije u struci i uvek sam posao nalazila preko Infostuda. Može se naći posao bez veze. Naravno da ima stranačkog zapošljavanja i preporuka i veza… Ali kvalitetan kadar će uvek naći posao.
Zaposlila sam se tako što sam videla oglas, prijavila se i primljena. Radim kao prodavac, a sa fakultetom nisam našla posao, jer nisam stranački opredeljena i nemam vezu.
Neki greše kada preporuku poistovećuju sa vezom. Ja sam do prvog posla došao preko veze, do drugog preko preporuke i prošao pet krugova testiranja/razgovora. Slobodno vreme trošim na usavršavanje/učenje, dobijanje novih sertifikata… Svakom ko se trudi i žrtvuje će se na kraju isplatiti…

– Zbog toga što ljudi preko stranke ili neke druge veze dođu do posla, mladi, pametni ljudi nam idu van zemlje. Moramo ovo zaustaviti.
Ja sam preko preporuke, a sad kad vratim film kapiram ta se ta preporuka ustvari zove veza. Otvorilo se mesto, pitao direktor zna li neko nekoga ko bi mogao da radi, nije hteo da se cima sa oglasima… Drugarica kaže imam ja nekoga i super se uklopili. Zovite to preporuka, ipak je i to veza.
Ja sam se zaposlio preko veze u grads
koj firmi i nije mi problem to da priznam, jer nikako drugalije i ne može da se zaposliš. Anketa je neiskrena, jer ljudi neće da priznaju kako su došli do zaposlenja.

Blic.rs

(Visited 168 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments