Kako je neobična ideja jednog mladića postala pravi hit i biznis?

12 apr

Uz pomoć komada drveta, ručne testere, ali i podršku oca, Nemanja Stojanović (24) iz Medveđe napravio je svoju prvu, dizajniranu, neuobičajenu, ekološku leptir mašnu. Sve to ne bi bilo toliko zanimljivo da ona nije napravljena od drveta!

Na ovu ideju došao je pre nekoliko godina, razgovarajući sa jednim drugom koji je već pravio leptir mašne, ali od materijala. Nemanja je tada, kaže za “Blic”, poželeo jednu takvu, samo drvenu, da napravi sebi za rođendan.

Ručna testera, prvi alat

– Završio sam višu medicinsku školu, i sada sam na specijalizaciji anestezije, i nikada se nisam bavio stolarskim zanatom. Zato je ovo bilo nešto skroz novo za mene. Ispričao sam ocu svoju ideju, i počeli smo da radimo, bukvalno od ručne testerice koja nam je bila jedini alat. Radili smo deo po deo, da bismo na kraju dobili jednu mašnu. Na taj način nastala je i moja prva kolekcija od 40 nosivih modela – priča Nemanja, vlasnik preduzetničke radnje za proizvodnju predmeta od drveta “Bovtaj vuden stajl”.

Kako kaže, sam početak nije bio uopšte lak, što zbog neznanja, zato što je bilo teško spojiti rad i studiranje, ali i zbog toga što je bilo potrebno štošta uraditi pre same izrade.

Crtež, skica, kompjuter, pa mašine

– Mora se nabaviti odgovarajuće drvo, a pre nego što se dobije gotov komad, mora se napraviti crtež, pa skica, pa sve ide u komjuter, pa se tek onda sledi obrada drveta. Svaki deo se posebno radi, na kraju se svi povezuju, pa gotove mašne pakujemo u personalizovane kutije – priča on.

Kako kaže, dosta radi i sa furnir tehnikom (sa koricama drveta), koja je za njega takođe bila nepoznanica.

Kada je, priča, počeo sa poslom, prvih nekoliko meseci imao je tek nekoliko porudžbina. Međutim, uz društvene mreže, priča o njegovim neuobičajenim mašnama se proširila.

Mašne od trešnje, hrasta, jasena…

– Dobio sam kao pomoć i seriju fotografija, i za sedam-osam meseci počela je ekspanzija. Nisam mogao da verujem koliko se ljudima sviđaju. Danas, posle tri godine, nema mesta na svetu gde se nisu našli naši proizvodi – priča on.

U proizvodnji, kaže, koristi razne vrste drveta od jasena, šljive, preko hrasta i trešnje. Od drveta koje koristi u izradi, zavisiće i boja predmeta.

– Trešnja i šljiva se, recimo, koriste za crvene i tamno braon tonove. Jasen je beličasto drvo, pa su i predmeti takvi. Osim toga, imamo i predmete u furnir tehnici, koja izgleda kao lepljenje kolaž papira – priča on.

Proširio proizvodnju

Iako je studirao nešto drugo, Nemanja kaže da trenutno živi od izrade predmeta od drveta, i da je jako srećan zbog toga. Proizvodnju je proširio, tako da sada, pored leptir mašni, pravi i drvene tregere, manžetne, narukvice, drvene notese… Mesečna proizvodnja varira, i zavisi od porudžbine, tako da se nekada proizvede stotinak, a nekada i do 1.000 predmeta.

-Izrada jednog predmeta je trajala po nekoliko sati. Međutim, sada smo uz pomoć Razvojne agencije Srbije (RAS) kupili mašine, tako da imamo veliku pomoć, naročito kada su velike narudžbine u pitanju – objašnjava Nemanja.

Mašne iz Medveđe stižu u Berlin

Kako kaže, njegove mašne stigle su na sve krajeve sveta, a u Srbiji, osim preko interneta, radnju ima i u Čumićevom sokačetu u Beogradu. Međutim, tu se neće zaustaviti jer već sledeće nedelje putuje za Berlin, gde će predstaviti svoje proizvode.

Proizvodnja “Bovtaj vuden stajl” je samo jedna od mnogih koja je iskoristila mogućnot koju daje RAS u okviru pomoći početnicima, malim i srednjim preduzećima i klasterima.

Pomoć početnicima

Ana Žegarac, direktorka sektora za planiranje i razvoj RAS i koordinator projekta, kaže da je ova institucija ključni partner u implementaciji Projekta razvoj privatnog sektora u južnoj i jugozapadnoj Srbiji, tačnije u tri grada i devet opština.

– Mi smo prva državna insititucija koju je USAID izabrao za kao partnera u kompletnoj implementaciji projekta, na čijoj realizaciji sarađujemo sa razvojnim agencijama u Leskovcu, Užicu, Novom Pazaru i Kraljevu, a ukupan budžet koji smo imali na raspolaganju bio je 4,2 miliona dolara – priča Žegarac.

Kako navodi, projekat je namenjen početnicima, postojećim malim i srednjim preduzećima i klasterima i to iz oblasti agro i modne industrije, kao i lake industrije poput drvoprerađivačke, metalske i one koja se ondosi na lake građevinske metale.

– U projektu učestvuju 184 mala i srednja preduzeća, osam klastera i 60 start ap kompanija, a 400 polaznika bilo je na besplatnim obukama – kaže ona.

Kako navodi, vrednost dodeljene opreme kada su u pitanju start apovi je 420.000 dolara, a prosečna vrednost opreme (po mašini) je 7.500 dolara.

Podrška za edukaciju, ali i opremu

– Postojeća, mala i srednja preduzeća, pored nefinansijske, dobila su i finansijsku pomoć za 76 projekata ukupne vrednosti 13 miliona dinara, i koja se odnosila na uvođenje kvaliteta, konsalting, specijalne softvere, novi dizajin… Za klastere, finansijska podrška bila je 3,3 miliona dinara za opremu. Takođe, svi korisnici imali su priliku u okviru projekta da idu i na 12 međunardnih sajmova, i to je do sada učinilo 97 firmi – istakla je ona.
(Lana Gedošević)

Blic.rs

(Visited 554 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments