Kako donijeti ispravnu odluku?

24 okt

Put koji u životu izaberemo rezultat je niza odluka koje smo do tog momenta doneli i sproveli u delo. Ni u kom slučaju ne znači da su to bile samo ispravne, niti samo neispravne odluke.

Veoma je teško znati koji je idealan posao za nas ili koji od dva rizična rešenja da odaberemo, sve ima svoje vrline i mane i zato nije neočekivano da ponekada momentima, onima koji kod svakoga od nas ostavljaju velike posledice, odaberemo pravu odluku. Ona koja postiže ispunjenje cilja ili težnje u datoj situaciji. Donošenje odluka je proces pri kome smo suočeni sa nekoliko mogućnosti od kojih treba odabrati pravu, nakon čega sledi preduzimanje niza akcija kako bismo tu odluku sproveli u delo.

Način na koji donosimo odluke u velikoj meri zavisi od toga kakvi smo karakterno i koje su to osobine ličnosti koje nas čine drugačijim od drugih. Naravno, ciljevi, ambicije, interesovanja i želje utiču na to koju odluku, u kom momentu donosimo i koja je u skladu sa prioritetima koje smo odabrali za sebe. Odluke koje uključuju planiranje, dakle uzimanje u obzir dugoročnih (a samim tim i kratkoročnih) ciljeva, najkvalitetnije su jer time uzimate u obzir svoje životne ciljeve i ostvarujete ih preko “malih zalogaja”. To znači da uzimate kontrolu nad svojim životom (ili bilo kojim njegovim aspektom).

Kako donosimo odluke?

S obzirom da smo svi mi različiti i da svako od nas ima neke svoje načine kako funkcioniše, ni donošenje odluka nije univerzalno i svakom na isti način svojstveno. U zavisnosti kakvi smo kao ličnosti i odluke donosimo različito. A načini odlučivanja mogu biti:

Intuitivno – odluke koje su donešene intuitivno su one bazirane na ranijem iskustvu i situacijama koje su bile slične trenutnoj. Odluke koje se donose na ovaj način prate određene šablone koji su se u prošlosti pokazali uspešnim

Logički – prilikom ovakvog donošenja odluke, dolazi do razmatranja svih argumenata koji govore u prilog ili protiv odluke koja je na pomolu. Ovom prilikom dolazi do razlaganja podataka i njihovo upoređivanje sa ličnim afinitetima

Razgovarajući sa nekim – ovom prilikom nam je, najčešće, potrebno da verbalizujemo svoje misli i da u saglasnosti sa nekim za koga smatramo da nas poznaje (ili ima slično iskustvo) i ko može objektivno da utiče na ovaj proces, donesemo odluku. To može da bude i stručno lice

Dvoumljenjem – u samostalno donošenje odluke, pri čemu smo svesni opcija koje su pred nama, uključujemo i pređašnja iskustva kao i analizu mogućih posledica. Sakupljamo neophodne podatke i posle izvesnog vremena donesemo odluku koju smatramo pravilnom. Važno je ne odugovlačiti previše jer to takođe može negativno da se odrazi na nas.

Testiranjem mogućih opcija – odlučujemo se za jednu opciju koju smo prethodno testirali u praksi. Na ovaj način stičemo uvid u moguće posledice odlučivanja. Ovo je koristan način donošenja odluka, ali često nismo u mogućnosti da testiramo izbore ili nemamo dovoljno vremena za to.

Koje faze prolazimo prilikom donošenja odluka?

Ukoliko kvalitetno želimo da donesemo neku odluku, prvo je potrebno razmisliti da li za tim stvarno ima potrebe i biti svestan vremenskog ograničenja koje postoji pri odlučivanju. Postupak odlučivanja i donošenja odluka treba da sadrži sledeće faze:
Identifikacija problema – pre donošenja bilo kakve odluke, treba da postoji jasno definisana problemska situacija. Dakle, trebalo bi jasno postaviti problem kao i sve njegove aspekte, koji su njegovi uzroci i posledice

Definisanje ciljeva – precizno određivanje šta želimo da postignemo tj. šta nam je cilj za budućnost

Donošenje preliminarne odluke i generisanje liste mogućih rešenja – donošenje potencijalnih rešenja i mogućnosti za rešavanja dileme ili problema. Trebalo bi razmisliti o svim opcijama koje se pred nama nalaze, šta je sve moguće učiniti

Procena mogućih rešenja – argumentovana procena koje bi rešenje bilo dobro ili loše po nas.

Odabir rešenja – kada sumiramo rezultate iskristalisaće se odluka koja je po nas najbolja i tada dolazi do odabira najboljeg rešenja.

Sprovođenje odluke u praksi – preduzimanje niza akcija koje bi našu odluku sprovele u delo i istrajnost u procesu sprovođenja.

Praćenje izvršenja odluke – ukoliko rezultati nisu merljivi na licu mesta, trebalo bi pratiti kako napredujemo u sprovođenju odluke (izabrati način preko kog to možemo činiti).

Koje prepreke se javljaju prilikom donošenja odluke?

Donošenje odluke nije jednostavno. Posledice sa kojima se suočavamo nakon donesene odluke ne moraju uvek da budu pozitivne i strah od posledica može da bude i te kako opravdan. Zabrinutost za sadašnjost, na primer, može u znatnoj meri da oteža naša razmišljanja o budućnosti. Svako od nas nosi određeni potencijal da sabotira donošenje neke odluke. Faktori koji mogu da nam stanu na put ka odlučivanju su sledeći:

Lične karakteristike – osobine ličnosti poput nesigurnosti, manjka motivacije, neodlučnosti i sl. mogu da nas sabotiraju kada treba da donesemo neku odluku.

Nedostatak informacija – ukoliko nemamo opcija ni izbora, nema mesta ni donošenju odluke jer ona često podrazumeva eliminaciju nekih mogućih rešenja. Ukoliko mi nemamo informacije na osnovu kojih bismo mogli da donesemo odluku, najčešće je nećemo ni doneti.

Predrasude o novoj situaciji u kojoj se možemo naći nakon donete odluke („to je loše po mene, neću se snaći” i sl.) jer, ukoliko unapred predodredimo propast kao rezultat nove odluke, takvu odluku nećemo doneti.

Spoljašnji pritisci – faktori koji nas pritiskaju da ne donesemo odluku ili da, nasuprot tome, donesemo onu koja nije obavezno dobra po nas.

Donošenje odluka nije lak posao niti je uvek logičan izbor na nama, ali ono što je pri svemu tome važno je da ostanemo dosledni sebi i svojim vrednostima, željama i težnjama jer tako smanjujemo negativne posledice odluka koje smo doneli. Takve odluke nije uvek lako doneti i zato „konslultujete” svoje dugoročne ciljeve i izbor će vam biti olakšan.

Poslovi.infostud.com

(Visited 148 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments