Jelena ima 24 godine i bavi se jednim od najnovijih zanimanja na Balkanu!

15 mar

Jelena Savić poznata i pod nadimkom Rapunzel ima 24 godine i diplomirani je informatičar, međutim, ako ovu Beograđanku na nekoj slavi pitaju čime se bavi, objašnjenje će za mnoge u Srbiji malko potrajati. Ona je prva žena kod nas, ali i prva u regionu koja hostuje (vodi) esport turnire i pored toga se aktivno bavi gejmingom.
Esport je forma takmičenja u video igricama u kojoj se više igrača umreženo i organizovano takmiči u određenoj igri. Pomama za ovom formom u svetu je tolika da se na turnirima vrte milionski iznosi, a čak su i domaće kladionice uvele klađenje za ovaj tip nadmetanja.

– Najviše sam radila na igrici League of Legends (LOL), ali isto tako oprobala sam se i u vođenju drugih poznatih naslova kao sto su CS:GO, FIFA, Tekken, Heartstone. Igre su prosto sastavni deo mog života od najranijeg detinjstva. Počelo je prvo sa Nitendom NES i Super Mariom kao najomiljenijom igricom ikada. Potom je na red došao Sony Playstation, i onda nešto kasnije u osnovnoj školi je polako krenulo doba PC igara, verujem da se svi tog perioda sećaju jos iz internet dial up verzije, kao najveće problematike nas gejmera – kaže Jelena i ističe da joj je vrlo teško da se odluči samo za jedan naslov.

Esport je stigao u Srbiju. Održavaju se turniri, čitave lige i festivali. Jelena aktivno učestvuje od prošle godine.

“Svakim danom vidimo sve više kvalitetnih igrača koji formiraju timove, kompanije/organizacije i drugi koji se interesuju za te iste timove, druge strane organizuju sve više turnira u raznim igrama, publika i interesovanje je takođe u porastu svakodnevno. Niz sitnih koraka stvara celinu polako, ali sigurno. Nekako klasična priča za našu državu je da u svemu malo kaskamo, ali izuzetno me čini srećnom što postajemo deo globalnog Esporta”, otkriva Jovana.

Nema nove pojave a da neko ne pita – može li od toga da se zaradi. Odgovor nije lak.

“Retko je da neko živi samo od gejminga, čak i članovi jačih timova koji zarađuju od toga maltene zarađuju minimalac, a zaslužuju mnogo više jer je potrebna posvećenost i vreme kao i kod svakog klasičnog posla. Napraviću malo poređenje, najveći nagradni fondovi za turnire globalno se kreću u stotinama hiljada i milionima dolara, kod nas je u regionu ove godine najveći nagradni fond bio 20.000 evra”, iskrena je Beograđanka koja se bavi gejmingom ali i dalje traži posao u struci.

Uprkos poteškoćama sebe vidi u esport industriji i na duže staze.

“Sve se toliko brzo menja da je teško reći šta budućnost nosi, ali sebe vidim u njoj, makar u organizaciji. Ostaje da kao i uvek radim ono što volim i trudim se da budem što bolja u tome”, zaključuje.

Esport kao olimpijska disciplina

Poslednjih godina vlada velika debata o tome da li esport treba da bude zastupljen na olimpijskim igrama. Savićeva kaže da je ta tema itekako sveža.

“Sasvim je sigurno da se esport razvija uzlaznom putanjom, industrija koja nece prestati da raste u narednim godinama. Da li će postati olimpijski sport ili neće, nije tako lako odgovoriti da ovo, na tu temu sam pisala i diplomski rad. Apsolutno mogu da razumem one koji tvrde da to nije sport zbog manjka fizičke aktivnosti dok sa druge strane razumem i esportiste koji ulažu apsolutno isto ili čak i više vremena i truda da bi bili profesionalci u tome sto rade. Zašto esportisti ne bi bili sportisti, a šahisti jesu,” pita se ova mlada profesionalka.

Blic.rs

(Visited 393 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments