Istraživanje o mladima: Čak 55 odsto želi da ode iz Srbije, da bi pomogli roditeljima

15 jun

Više od polovine mladih od 16 do 29 godina bi da ide iz zemlje zbog bolje plaćenog posla. Tamo negde će im biti bolje, veruju, a osim boljeg života sebi, obezbediće i dostojanstveniju starost roditeljima. Ono što ih interesuje, uzori, veze, porodica i društvena odgovornost, budućnost – nema veze sa rijalitijima, farmama, Instagram i blog instant zvezdama, pokazalo je istraživanje ekspertskog centra McCannTruth Central Beograd.

Oni su lenji. Nezainteresovani. Oni su nezahvalni. Razmaženi. Previše puše, previše piju, nasilni su. Stalno vise na uređajima. Prepoznajete? To su uglavnom komentari o milenijumskoj generaciji.

A istina?

Mladi starosti od 16 do 29 godina bili su predmet istraživanja koje je sproveo McCann Truth Central Beograd upravo da bismo saznali istinu o njima. Ta deca od koje očekujemo previše, ali im i ne verujemo baš, prepuštajući ih nekim drugim zemljama u kojima će potražiti sreću, pokazala su da ono što vrednuju, što ih interesuje, uzori, posao, emocionalne veze, porodica i društvena odgovornost, budućnost – nema veze sa rijalitijima, farmama, Instagram i blog instant zvezdama. Njihovi idoli su – roditelji.

U globalnom istraživanju učestvovalo je preko 11.000 mladih uzrasta 16 do 29 godina, u 18 zemalja, a Srbija se priključila upravo prošle godine, sa željom da sazna sveobuhvatnu istinu o svojim milenijalcima.

Ovo istraživanje pokazuje da su ta deca vrlo svesna i prerano odrasla. Nisu mladi ono što gledamo na televiziji. Nisu ni zvezdice, ni lica, niti oni bez karijere sa statusom “poznat iz nepoznatih razloga”. Nije im ni novac previše važan. Samo 1,5 procenata mladih kao jednu od tri želje navodi da postane poznato.

Današnja generacija mladih smatra da su materijalne stvari prolazne i da je jedino vredno što nam ostaje – tako kažu – ono što smo iskusili… Putovanje svetom stavljaju ispred bogatstva i toga da ih neko prepozna.

Iako situaciju u zemlji ocenjuju kao lošu i kritični su prema postojećem stanju stvari, paradoksalno, ne pokazuju spremnost, volju ili energiju da makar učestvuju u pokušaju da se to i takvo mesto promeni i poboljša. Više su skloni traženju prečica, komforu i fokusiranosti na sopstvene potrebe i ciljeve. Mladi su pomalo konzervativni, orijentisani ka centru. Ali i inostranstvu, kako pokazuje studija (pogledati grafiku).

Oni koji su očekivali da će im Gastozi i Mace i Kristijani biti omiljena imena, pogrešili su. Možda na spisku ima onih zbog kojih se zgražavamo, ali prvo mesto suvereno drže – roditelji.

Psiholog Željka Mićić, menadžerka za analitiku i razvoj u agenciji McCann Beograd, kaže da sva imena na listi uzora – a mogli su da navedu po tri – spajaju nespojivo: Putina i Karleušu, Cecu i Đinđića, Anđelinu Džoli i Novaka Đokovića, Bila Gejtsa i Stiva Džobsa, dok premijer Aleksandar Vučić uzor za tri odsto ispitanika, te ne bi u ovom trenutku prešao cenzus kod mladih.

“Iako na prvi pogled nespojiva lista idola, ipak postoji zajednička nit koja ih spaja. Mladi smatraju da su sve ove ličnosti do uspeha došle sopstvenim radom, doslednošću i upornošću. Sledeća zajednička osobina je život po sopstvenim pravilima, što je jedna od najbitnijih vrednosti kojima mladi teže.”

Željka objašnjava da je promena nastala sa roditeljima današnjih mladih naraštaja, koji su bili i jesu liberalniji u načinu vaspitanja. Deci pružaju podršku i razumevanje, bez strogih i autoritativnih metoda ranijih generacija.

Mladi takođe navode da su njihovi roditelji svojim radom i trudom uspeli da im obezbede pristojan život u teškom vremenu, što izuzetno cene i na šta se ugledaju. Jedina opterećujuća stvar u svemu je što mladi čak sa 16-17 godina već razmišljaju o tome kako će jednog dana vratiti svojim roditeljima sve što su oni za njih učinili. “I to je pozitivno, ali za tako mlade ljude, verujem, i opterećujuće.”

Porodica se kao nukleus očigledno vraća, kao oaza koja opstaje i pod pritiskom. “Sva naša istraživanja, uključujući i studiju o mladima, pokazuju da su ljudi na ovim prostorima dosta vezani za porodicu, mnogo više nego u nekim drugim zemljama. To s jedne strane može da bude pozitivno, ukoliko je porodica funkcionalna, ali ako nije, onda ona najčešće uvuče pojedinca u taj vrtlog disfunkcionalnosti.”

Čini se da su adolescenti i oni koji su već zakoračili u svet odraslih zreliji nego što se to očekuje od njih. “Bili smo prilično iznenađeni rezultatima koji su pokazali da je sadašnja generacija mladih u Srbiji veoma, veoma racionalna. Odrastaju u vremenu koje nije baš lako; 87 odsto mladih u Srbiji, ali i globalno, smatra da se danas suočavamo sa mnogim životnim problemima koji nisu postojali u prošlosti.”

Željka ističe da su svesni ekonomske krize, borbe i problema kroz koje prolaze njihovi roditelji i čitavo društvo. ” Prethodne generacije ostavljaju mnogo tereta na nejakim plećima današnjih mladih i to je svakako dosta uticalo da oni budu mnogo više zabrinuti, a mnogo manje bezbrižni.”

Istraživanje je, nažalost, potvrdilo da odlazak iz zemlje želi, očekivano, oko 55 odsto njih, i da se taj procenat uvećava sa starošću ispitanika. Razlozi su više nego očigledni. Tamo negde će im biti bolje, veruju, a osim boljeg života sebi, obezbediće i dostojanstveniju starost roditeljima.

“Ta potreba mladih nije nametnuta, već je autentično njihova. Pedeset pet odsto ispitanika naše studije reklo je da bi otišli u inostranstvo zbog bolje plaćenog posla, tako da je to najčešće navođen razlog odlaska iz zemlje. Mladi smatraju da im se tamo negde nudi i prilika da normalnije žive, da napreduju i obezbede dobar život kako svojim roditeljima, tako i svojoj budućoj porodici.”

Nedeljnik.rs

(Visited 96 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments